Povodom kandidovanja na predstojeæim parlamentarnim izborima u Srbiji èetvorice haških optuženika: Slobodana Miloševiæa, Vojislava Šešelja, policijskog generala Sretena Lukiæa i bivšeg naèelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkoviæa, obratili smo se za komentar nekoliko amerièkih eksperata za meðunarodno pravo i Biljani Kovaèeviæ Vuèo, predsednici Komiteta pravnika za ljudska prava u Beogradu: Evo kako su naši sagovornici ocenili pojavu haških optuženika na izbornim listama Socijalistièke i Radikalne stranke, liste Liberala Srbije i koalicione liste Socijalistièke narodne stranke i Narodnog bloka: Po reèima Nine Bang-Jensen, izvršne direktorke nevladine organizacije Koalicije za meðunarodno pravo, koja vrši konsultantske usluge Haškom tribunalu -- uèešæe haških otpuženika na izborima 28. decembra je uvreda za sprsko biraèko telo:
“Pre svega smatram da je uvredljivo za graðane Srbije. Time kao da se želi ustvrditi da oni ništa ne znaju o tome šta se dešavalo. Lièno mi je poznato da ljudi žele da saznaju o toj prošlosti i priznaju da su ih ljudi na vrhu godinama lagali. Meðutim, posmatrano spolja, a to vide i neki ljudi u samoj Srbiji, revolucija koja je zapoèeta oktobra 2000. nije nastavljena na naèin na koji smo se nadali. Veliki broj pripadnika stare garde je i dalje na položajima. Oni zaista predstavljaju aveti prošlosti”. No Biljana Kovaèeviæ-Vuèo, predsednica beogradskog Komiteta pravnika za ljudska prava smatra da æe ne mali broj graðana glasati za haške optuženika iz protesta prema Haškom tribunalu i bržem približavanju zapadu. Pretpostavka nevinosti haških optuženika nije nikakav izgovor da budu na listi kandidat, kaže Biljana Kovaèeviæ i dodaje da je to isto kao da su na listi “svi oni koji su za ubistvo premijera Ðinðiæa, zbog toga što ni oni nisu pravosnažno osuðeni”. “Zaista je došlo do konverzije”, kaže ona,“ljudi koji su najviše radili sa Hagom su sada stigmatizirani do te mere da su postali negativni vrednosni model i ponovo se postiže nacionalni konzensus protiv saradnje sa Hagom i bržeg približavanja meðunarodnoj zajednici”.
Hali Dejl, analitièar Zadužbine Heritidž -- bliske krugovima Bele kuæe -- ukazuje da bi izbor Miloševiæa mogao da ugrozi odnose Beograda sa Vašingtonom:
“S obzirom na napore i sredstva uložena u okonèanje ratova na Balkanu, kao i u rat 1999. u koji smo ušli da bi zbacili Miloševiæa, izvesno je da njegov povratak, Vašington ne bi primio sa odobravanjem. Ne vidim kako bi bilo kakva vlada voðena retrogradnim nacionalistima mogla da bude u interesu sprskog naroda”.
Džems O-Brajen bivši specijalni izaslanik za Balkan istièe važnost predstojeæih izbora, koji kako smatra, predstavljaju prvu priliku za graðane Srbije da ratifikuju svoje opredeljenje za prikljuèenje Zapadu:
“Razoèaravajuæe je što izgleda nema debate o pitanjima koja se u od bitne važnosti za buduænost zemlje. Pojava ratnih zloèinaca na izbornim listama govori da se izbori odnose na prošlost. Sve ostale zemlje u regionu krenule su napred, dok Srbija kao da nije zainteresovana da preduzme sledeæi korak. Ja se nadam da æe biraèi glasati za politièari koji žele da Srbija postane deo Evrope, jer samo tu leži prosperitet. Miloševiæ i ti ostali kandidati su stvar prošlosti. Smešno je verovati da ljudi koji su u zatvoru zbog nedela poèinjenih tokom 1990-ih mogu da pomognu Srbiji u 21. veku”.