Evro sada vredi više od jednog dolara i dvadest centi. To je najveæa vrednost te valute od kako je uvedena 1999. godine i predstavlja ogroman pomak u odnosu na vrednost evra iz 2001. godine, kad je koštao samo 83 amerièka centa. Kenet Rogof je profesor ekonomije na univerzitetu Harvard i do nedavno glavni ekonomista u Medjunarodnom monetarnom fondu. On veruje da evro raste zbog toga što dolar slabi. Stranci su, kaže on, manje voljni da finansiraju amerièki trgovinski deficit, koji sada iznosi pet posto amerièkog bruto nacionalnog proizvoda. Rogof istièe da je tokom godina naglog privrednog rasta, krajem devedesetih, dolar postao veoma precenjen:
”Dolar izgleda veoma precenjen na bazi pariteta kupovne moæi. On je precenjen i u odnosu na amerièki trgovinski deficit. Medjutim, za najveæu ekonomiju na svetu je jednostavno bez presedana da toliko pozajmljuje od globalne štednje.“ Kenet Rogof oèekuje da æe evro ojaèati èak do vrednosti od jednog dolara i pedeset centi. To æe biti loša vest za evropske izvoznike, jer æe njihovi proizvodi koštati više na svetskim tržištima.
Dejvid Malpas, vodeæi ekonomista u njujorškoj brokerskoj kompaniji Ber Sterns (Bear Stearns), iznosi gledište da bi dolar slabi u odnosu na evro jer su evropske interesne stope više od amerièkih. Investitori u naèelu ulažu novac tamo gde mogu više da zarade. Ali Malpas ne oèekuje znaèajniji dalji pad vrednosti dolara u odnosu na evro:
”Mislim da mi neæemo imati krizu ni u smislu vrednosti dolara niti interesnih stopa. Medjutim zaista ne bi trebalo da pokušavamo da pronadjemo krize po svaku cenu. U stvari, mi ne uspostavljamo uslove u kojima rast može da se maksimalizuje. Stoga mislim da æe interesne stope morati da znatno porastu 2004. godine, iako ne mislim da æe se to dogoditi zbog fiskalnog deficita, veæ zbog naglog privrednog rasta i poveæanja inflacije.“
Dejvid Malpas je to izjavio u jednom programu TV mreže CNBC. Evropske vlade - koje su pre 18 meseci brinule zbog slabe vrednosti evra - ne izjašnjavaju se o tome da li smatraju da je evro sada suviše jak. Amerièki finansijski funkcioneri kažu da u Vašingtonu nije došlo do promene politike kojom bi se favorizovalo jaèanje dolara.