Njujorška javna biblioteka priredila je ovu izložbu da bi prikazala razvoj Rusije od srednjovekovne kneževine do moderne sekularne svetske sile. Izložba se podudara sa tri stotom godišnjicom Sankt Peterburga. Medju dve stotine i pedeset eksponata su prva knjiga štampana u Moskvi i retko jevandjelje optoèeno srebrom,jedna od malog broja takvih knjiga koje su preživele boljševièku revoluciju. Pol le Klerk je direktor Njujorške javne biblioteke:
“Ova riznica retkih dokumenata i umetnièkih predmeta, od kojih su mnogi izuzetno lepi i nikada ranije vidjeni u javnosti, pravovremeno razotrkiva prošlost Rusije i stavlja istoriju te velike zemlje u svetski kontekst.”
Najstariji eksponati potièu iz petnaestog veka. Knjige, bakrorezi, bakropisi, rukopisi, mape, pamfleti i grafike svedoèe o uticaju azijske, bliskoistoène i zapadne kulture u Rusiji, do 1825. godine. Bogato ukrašene liturgijske knjige naglašavaju istaknutu ulogu pravoslavne crkve u ruskoj istoriji i napore Rusije da preobrati muslimane tokom svog širenja ka jugu i jugoistoku. Prva sekularna knjiga je minuciozno gravirani vojni priruènik, svedoèi o zaineteresovanosti za sekularizaciju i približavanje zapadu. Car Petar Veliki otvorio je vratnice svog dvora uticaju evropskih pisaca i intelektualaca. No, jedan od kustosa ove izložbe, istorièar Sintija Vitaker, ukazuje da je nastojanje Petra Velikog da evropeizuje rusku elitu i uèvrsti Rusiju kao imperijalnu silu urodilo plodom tek pod caricom Katarinom Velikom. Njen uspeh olièen je u dvoru je zasenjivao svakog posetioca. “
“Jedna od tema ove izložbe je prikljuèivanje Rusije spoljnom svetu -dovodjenje francuskih umetnika da poduèavaju ruske umetnike koji su zatim stvorili velièanstvena umetnièka dela.“
Sintija Vitaker takodje kaže da su sve vrste literature cvetale pod Katarinom Velikom, koja nije samo podsticala razvoj ruske umetnosti i literature veæ je i sama aktivno uèestvovala u njoj. Znatan broj knjiga i dokumenata koje je napisala Katarina Velika takodje je izložen u Njujorškoj javnoj biblioteci. Ogromno prostranstvo Rusije prikazano je na mapi koju je izradila Napoleonova vojska pred neuspelu invaziju 1812. godine. Mapa zauzima èitav jedan zid biblioteke, iako se na njoj ne vidi dobar deo Rusije. Kustos Edvard Kasinik navodi da su mnogi od izloženih predmeta ušli u zbirku Njujorške javne biblioteke još 1923. godine, kada su boljševièke vodje prodavale rusko umetnièko blago za preko potrebne devize. “Bili smo pozvani u Rusiju jer su medju našim ranijim èitaocima bili Trocki i Buharin. Ali, posle 1917. oni su postali lideri nove sovjetske države. Znali su o našoj slavnoj zbirci i pozvali su nas da dodjemo jer im je bila potrebna èvrsta valuta, pa smo to i uèinili.“
Uprava Njujorske javne biblioteke oèekuje da æe izložba privuæi interesovanje i preko njenog vebsajta. Direktor Pol Le Klerk navodi da se na taj vebsajt loguju ljudi iz 199 zemalja svakog meseca.