Neuspeh amerièkih obaveštajnih službi da na vreme otkriju pripreme za napad na Perl Harbur, 1941. godine, obièno se navodi kao razlog za stvaranje Centralne obaveštajne agencije posle drugog svetskog rata. 60 godina kansije, još jedan obaveštajni neuspeh - da se spreèe napadi 11. septembra 2001. - pokrenuo je debatu o moguæem osnivanju unutrašnje, odnosno kontraobaveštajne službe, u SAD. Bivši kongresmen Li Hamilton je potpredsednik nezavisne komisije koja istražuje teroristièke napade 2001. godine.
”U decembru æemo razmotriti reforme Federalnog istražnog biroa kao i da li nam je potrebna nova agencija koja bi prikupljala obaveštajne podatke u SAD, odnosno kako je neki nazivaju, amerièka verzija britanske službe MI-5”.
MI-5 je britanska unutrašnja obaveštajna služba. Mnoge zemlje imaju sliène unutrašnje obaveštajne službe u razlièitom stepenu i vidu - bilo da se radi o delovima ministarstava unutrašnjih poslova ili službama bezbednosti. Medjutim, situacija u SAD je drugaèija. Prikupljanje obaveštajnih informacija je trenutno u nadležnosti Federalnog istražnog biroa - FBI-ja. Centralnoj obaveštajnoj agenciji je zakonom zabranjeno da operiše na teritoriji SAD. Artur Halnik je profesor politièkih nauka na Bostonskom univerzitetu i veteran CIE, koji je u toj agenciji proveo 28 godina. On kaže da su agencije koje se bave unutrašnjim obaveštajnim delatnostima obièno odvojene od policije.
“U veæini zemalja koje imaju službe tipa britanske MI-5, koje se bave unutrašnjom bezbednošæu, te agencije su odvojene od policije. U njima rade obaveštajci, èiji posao je da prikupljaju informacije, da ih analiziraju i da se, ukoliko naidju na problem, obrate policiji za pomoæ“.
Halnik navodi da je Federalni istražni biro morao delimièno da se prilagodi novoj situaciji posle napada 11. septembra kako bi odgovorio na teroristièke pretnje.
“Ono što FBI pokušava da uradi je da se od policijske organizacije pretvori u službu koja bi mogla da prikuplja obaveštajne podatke i da ih analizira”.
Medjutim, FBI je ipak pre svega policijska organizacija. Džon MekGafin, bivši zamenik direktora operacija CIE, kaže da je, imajuæi u vidu postojeæu strukturu FBI-ja, ta agencija slabo opremljena za bavljenje obaveštajnim poslovima
“FBI je možda u prošlosti, u sluèaju komunistièke partije SAD i nekih drugih domaæih problema, bio angažovan u obaveštajnim aktivnostima. Medjutim, ne verujem da FBI može da obavlja obaveštajne poslove na efikasan i zadovoljavajuæi naèin“.
MekGafin, koji je posle dugogodišnje karijere u CIA bio i konsultant u FBI-ju, kaže da postoje, kako ih on naziva - kulturološke razlike izmedju dve agencije. Obaveštajni agenti pokušavaju da dodju do informacija kako bi spreèili moguæi napad ili zaveru, dok FBI nastoji da uhvati ljude koji su poèinili zloèine kao što je kidnapovanje, kradja automobila ili pljaèka banke.
“Uspešan rad FBI-ja je uglavnom vezan za reagovanje na dogadjaje - pronaæi kidnapovanu bebu, ukradeni automobil ili ukradeni novac. Zloèin je veæ poèinjen. Medjutim u današnjem svetu taj pristup više nije dovoljan. Na primer, mi ne želimo samo da uhvatimo nekoga ko je veæ ispustio bojni otrov sarin u njujorškom metrou, veæ da ga spreèimo u tome. To je aktivan pristup i to je unutrašnja obaveštajna aktivnost“.
Mali broj analitièara veruje da æe u SAD biti osnovan pandan službi MI-5, koja u Britaniji ima znatna ovlašæenja. Medjutim, oni navode da æe raspoloženje u prilog nekoj vrsti nove agencije u SAD rasti, naroèito ukoliko FBI ne bude u stanju da izadje u susret sve veæim unutrašnjim obaveštajnim potrebama u SAD.