Istraživaè virusa Šankar Adhija pregleda male plastiène posude u laboratoriji Nacionalnog instituta za zdravlje nadomak Vašingtona. Svaka posudica je prekrivena slojem bakterija i svaki sloj je prošaran porama širine dva do tri centimetra. Adhija ukazuje da rupice uzrokuje virus zvani bakteriofag, skraæeno fag. Virus preuzme æelije bakterija i petvori ih u proizvodjaèa virusa. Virus zatim razori æelijsku membranu bakterija i oslobadja stoitne, hiljade novih virusa koji preuzmu susedne bakterije . U roku od nekoliko sati virusi unište celo susedstvo ostavljajuæi pore u sloju bakterija u posudicama medicinskog istraživaèa Adhije. Kada je kanadski nauènik Feliks d Rel otkrio bakteriofag ili fag poèetkom dvadesetog veka zakljuèio je da bi taj lovac virusa mogao biti koristan. Lekari su ubrzo poèeli da koriste fag za leèenje kožnih infekcija, stomaènih i mnogih drugih bolesti. U to vreme je bilo malo poznato o virusima i bakterijama. Kada su hemijski antibiotici postali dostupni èetrdesetih godina prošlog veka leèenje fagom je izgubilo privlaènost u svetu. No, posle decenijama duge izloženosti antibioticima, bakterije postaju prema njima sve imunije. Glavni istraživaè biotehnološke kompanije Intralitiks u Merilendu Sandro Sulakvelidze istièe da bi imunitet prema antibioticima mogao da unazadi revoluciju u medicini do koje su baš oni doveli. Na primer, hirurzima su potrebni antibiotici da bi uništili klice stafilokoke aureus koja bi inaèe inficirala pacijenta prilikom neizbežne operacije, poput bajpasa ili presadjivanja organa. Prema reèima Sulakvelidzea:
“Ukoliko se takve infekcije ne mogu da spreèe, na primer, bajpas oparacija može biti uspešna, ali æe pacijent umreti od infekcije stafilokokom auresom.“
Sulakvelidze je bio-kako kaže-šokiran kada je otkrio da ovdašnji lekari nisu nikada èuli o terapiji fagom. Jedno od središta istraživanje faga je klinika u gruzijskoj prestonici Tbilisiju koju je osnovao jeda od saradnika Feliksa d Rela. Istraživaè virusa Beti Kater sa državnog univerziteta Evergrin slala je pacijente na leèenje infekcija fagom u Tbilisi kada leèenje antibiotiicma nije uspevalo. Prema njenom mišljenju, fag je u izvesnom smislu bolji od antibiotika.
“ Na primer, mnogo puta antiibotik koji pacijent uzima zbog infekcije, ubije sve dobre bakterije u stomaku. Zatim pacijent ima druge probleme sa drugim, lošim bakterijama koje su uspele da prodru u stomak. “
Beti Kater ukazuje da je fag mnogo specifièniji. Svaka vrsta faga može da napadne samo jednu vrstu bakterije, te fag koji napada bakteriju koja uzrokuje bolest ostavlja na miru dobre bakterije. Fag takodje ostavlja na miru ljudske æelije. Usled toga, po reèima Katerove, nema razloga da se brine da æe virus upotrebljen za leèenje date bolesti imati neželjene posledice. Zagovornici terapije fagom su stoga morali mnogo toga da urade da bi se ta vrsta terapije vratila u glavni tok. Biotehnièka kompanija Intralitiks u kojoj je zaposlen istraživaè Sulakvelidze istražuje viruse kojima bi mogli da spašavaju stoku od bolesti koje uzrokuju bakterije kao što su salmonela i ešerihija koli. Druga kompanija istražuje rastvor za leèenje posekotina i opekotina. Istražuju se i drugi proizvodi. Ta stara ideja u medicini mogla bi uskoro da postane najnovija stvar u vašem ormariæu za lekove.