Predstavnik Bele kuæe, Skot Mekklelan, saopštio je da je predsednik Buš naložio èlanovima svog osoblja da u punoj meri saradjuju sa istragom sekretarijata za pravosudje. A pravnici Bele kuæe su naložili èlanovima osoblja da saèuvaju sve dokumente u vezi sa ovim sluèajem, ukljuèujuæi i elektronske poruke na svojim kompjuterima. Istražitelji æe pokušati da utvrde da li je neko iz Bele kuæe otkrio identitet agentkinje Centralne obaveštajne agencije , koja je udata za bivšeg ambasadora Džejmsa Vilsona, inaèe, jednog do istaknutih kritièara naèina na koji je administracija predsednika Buša koristila obaveštajne podatke da bi opravdala rat sa Irakom. Vilson je optužio administraciju da je otkrila identitet njegove žene u znak odmazde za njegovo pobijanje tvrdnje predsednika Buša, iznete u govoru o stanju nacije, da je Irak pokušao da nabavi uranijum iz Afrike. Nekoliko Demokrata, medju kojima je i senator Èarls Šumer iz države Njujork, je iznelo zahtev da istragu ovog sluèaja vode nezavisni istražitelji, van sekretarijata za pravosudje.
“Mislim da bi profesionalni istražitelji trebalo da sprovedu ovu istragu bez uticaja sa strane i da znaju da neæe pretrpeti nikakve posledice ukoliko budu obavili svoj posao temeljito i objektivno”.
Medjutim, sekretar za pravosudje, Džon Eškroft je danas rekao novinarima da ima pouno poverenje u èlanove svog sekretarijata kojima æe biti povereno vodjenje istrage.
“Tužioci i agenti Federalnog istražnog biroa koji æe voditi ovu istragu su profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom u sluèajevima koji se tièu osetljivih informacija o nacionalnoj bezbednosti i njihovog objavljivanja“.
Inaèe, objavljivanje identiteta tajnog agenta predstavlja kršenje federalnog zakona i kažnjivo je zatvorom do deset godina.
U medjuvremenu, britanski premijer Toni Bler je, kako izveštava dopisnik Glasa Amerike iz Londona, Tom Rivers, u svom današnjem govoru na godišnjoj konferenciji Laburistièke stranke, odluèno branio svoju odluku o ulasku u rat protiv Iraka. Rat protiv Iraka je doveo do dubokih podela u redovima laburista i Toni Bler je toj temi posvetio veæi deo svog govora. On je poruèio stranaèkim delegatima da bi, ukoliko bi bio suèen sa istim izborom, ponovo doneo odluku o stupanju u rat protiv Iraka.
“Nije bilo lako doneti tu odluku - ali složimo se o jednoj stvari - oni koji su zapoèeli ovaj rat moraju da ga završe mirom.
Toni Bler je rekao da je svet sada bezbedniji pošto je Sadam Husein uklonjen sa vlasti. Najnovije ankete javnog mnjenja, medjutim, pokazuju da je popularnost Tonija Blera pala na najniži nivo otkako je preuzeo položaj premijera pre šest i po godina. Ankete takodje pokazuju da 41 odsto èlanova Laburistièke stranke želi da Bler podnese ostavku pre narednih opštih izbora.