Agencija koja nadlgeda razvoj ovog objekta tvrdi da æe kamen temeljac buduæe najveæe zgrade na svetu biti položen za godinu dana. Na vrhu Kule slobode, kako æe zdanje biti nazvano, nalaziæe æe se toranj visok pet stotina i èetrdeset jedan metar -- ili hiljadu sedam stotina sedamdeset šest stopa. Prisetimo se da su SAD stekle nezavisnost od Britanije 1776. godine. Arhitekta Daniel Libeskind kaže da želi da ovaj objekat ”povrati duhovni vrhunac gradu“.
”Važno je biti u Njujorku kako biste shvatili važnost želje za visinom. Obnova siluete Njujorka nije apstrakcija, kule Svetskog trgovinskog centra su bile važan simbol grada i taèka orijentacije”.
U centralnom delu Libeskindovog dizajna nalaziæe se spomenik koji æe biti podignut žrtvama teroristièkog napada 11 septembra 2001.godine, kojih ima skoro tri hiljade. O dizajnu memorijala æebiti odluèeno na medjunarodnom konkursu, koji je veæ u toku. U skladu sa Libeskindovim planovima, za spomenik æe biti odvojeno 18000 kvadratnih metara, što ukljuèujæe i spomenik ispod zemlje, dok æe obrisi temelja srušenih kula Svetskog trgovinskog centra biti oèuvani. Svakog 11 septembra, ukoliko je dan sunèan, odredjeni prostor kraj spomenika biæe obasjan suncem u periodu izmedju 8:46 ujutru, kad je prva kula pogodjena, i 10:28, kad je druga kula pala. Pored memorijalnog prostora, planovima je predvidjenja izgradnja kulturnih centara, jednog muzeja i nekoliko transportnih èvorova i to na površini od 56000 kvadratnih metara. ”Korporacije za razvoj donjeg Menhetna“ navodi da je otvorena za sugestije javnosti u mnogim aspektima obnove te lokacije. Funkcioneri korporacije navode da su primili preko milion sugestija od kako se napad odigrao. Jedno od najproblematiènijih pitanja je kako da se u ove planove inkorporira devet stotina i trideset hiljada kvadratnih metera poslovnog prostora. Neki smatraju da sav taj razvoj nije neophodan. Majkl Sorkin, arhitekta i autor koji je na èelu programa Urbanog dizajna na Koledžu grada Njujorka, voleo bi da 65000 kvadratnih metara postane memorijalni park bez ikakvih gradjevina. Agencija koja nadgleda izgradnju je odbila taj njegov predlog. Mnogi gradjani Njujorka su podeljenih gledišta o tom projektu. Neki od njih, posebno porodice žrtava, žele veliki memorijal i manji naglasak na poslovnom centru, dok drugi, poput Alis La Bri, žele što manje podsetnika na tu tragediju:
“Ne želim da se seæam niti da mislim na to. Jednostavno želim da se pretvaram da se nikada nije dogodilo”.
U medjuvremenu, gradjevinski radnici veæ polažu temelje za podzemnu železnicu. Projekat koji æe Njujorku doneti novu, ultra modernu siluetu mogao biti završen veæ 2006.godine.