Istorijsko društvo Vašingtona, osnovano 1894. godine, osmislilo je i uložilo 30 miliona dolara u Muzej Distrikta Kolumbija, u kome se nalazi glavni grad SAD. U njemu su prikazani dogadjaji i liènosti koji su oblikovali prestonicu.
Muzej je smešten u zgradi Karnegijeve biblioteke, na trgu Maunt Vernon, u jednoj od obnovljenih gradskih èetvrti. Ta prva gradska biblioteka radila je od 1903. do 1970., a bila je poznata i po tome što je sve vreme bila otvorena i za crnce i za belce.
Direktor Muzeja grada Vašingtona, Barbara Franko, kaže da je muzej zamišljen kao interaktivna izložba, sa slikama predsednika Džordža Vašingtona i Abrahama Linkolna, koje govore i takoreæi iskaèu pred posetioce.
U muzeju su izložene mnoge fotografije i retka dokumenta, kao što su potvrde o oslobadjanju bivših robova ili poternica iz 1865. godine za Džonom Vilkesom Butom, ubicom predsednika Linkolna. Medjutim, pokazalo se da je najpopularniji eksponat osvetljeni satelitski snimak grada Vašingtona, ugradjen u pod muzeja.
U okolnim prostorijama prikazana je istorija ovog regiona, poèevši od prvih naseobina Piskatavej Indijanaca, pre èetiri hiljade godina. Od interesantnih liènosti, predstavljen je francuski arhitekta Pjer L’Anfan, koji je živeo u Americi i koji je po instrukcijama prvog amerièkog predsednika Džordža Vašingtona, 1791. izradio projekat amerièke prestonice. Tu je i Aleksander Šepard, guverner Vašigtona od 1873. do 1874. godine, koji je uèinio dosta na izgradnji grada, ali ga je i ostavio u velikim dugovima. Sa druge strane prikazan je život Džejmsa Vormlija, sina jednog roba, koji je uspeo da 1871. godine otvori najbolji hotel u gradu.
U muzeju su takodje predstavljene neke od 125 razlièitih èetvrti grada, kao što su Adams Morgan, Džordžtaun i Èajnataun.
Poseban deo muzeja posveæen je nekadašnjim dugotrajnim trvenjima oko lokalne vlasti. Danas, Vašington ima legalno izabranog gradonaèelnika i gradsko veæe. Medjurasni problemi su neizbežna tema u istoriji prestonice SAD, pa je i tome posveæena znaèajna pažnja.
Neke od ulica u Vašingtonu koje se protežu pravcem istok-zapad oznaèene su imenima amerièkih država, dok su one koje leže u pravcu sever-jug oznaèene slovima abecede. Neke ulice imaju interesantniju istoriju od drugih. Na primer, poèetkom XX veka, oblast oko ulice U bila je centar zabave i biznisa. U jeku umetnièkog pokreta ”Harlem renesans,“ dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, u njoj su nastupali Besi Smit i jedan od najpoznatijih stanovnika Vašingtona, Djuk Elington.
Najnovija istorija Vašingtona imala je i neslavne periode. Prethodni gradonaèelnik Merion Beri bio je na vlasti punih 12 godina. Za to vreme, mnogi socijalni programi su zloupotrebljeni, grad je bio u velikim dugovima, a èlanovi Vlade su optuženi za proneveru. 1990. godine, gradonaèelnik Beri je uhapšen zbog posedovanja droge, posle èega je podneo ostavku i odslužio šest meseci zatvora. Medjutim, èetiri godine kasnije, stanovnici Vašingtona izabrali su ga za gradonaèelnika za još èetiri godine. Zbog poveæane stope kriminala, prodaje droge na ulicama nekih gradskih èetvrti i smanjene bezbednosti u Vašingtonu, mnogi ljudi -- pogotovo belci i bogatiji crnci -- tokom poslednjih decenija odselili su se u predgradja. Danas, zahvaljujuæi znatnim povlasticama prilikom kupovine nekretnina, ljudi se polako vraæaju u Distrikt Kolumbija. Pored ostalog i Muzej grada Vašingtona predstavlja doprinos obnovi glavnog grada SAD.