Sjedinjene Države nastavljaju da traže od evropskih i drugih zemalja potpisivanje bilateralnih sporazuma o izuzimanju amerièkih državljana iz nadležnosti Meðunarodnog kriviènog suda. Tim smo povodom razgovarali sa Heli Dejl, saradnicom Fondacije Heritedž koji je blizak Beloj kuæi i Tedom Karpenterom, potpredsednikom za bezbednost i meðunarodne odnose instituta Kejto, koji je takoðe blizak amerièkim konzervativnim krugovima: Heli Dejl i Ted Karpenter se slažu da su se zemlje takozvane “nove Evrope” našle u nezavidnom položaju zbog oštre podele u spoljnopolitièkim prioritetima Evropske Unije i Sjedinjenih Država, koje dolazi do izražaja i u pogledu saradnje sa Meðunarodnim kriviènim sudom. Dvoje amerièkih eksperata upitali smo kakav bi savet pružili zemljama Balkana kojima je Vašington ponudio takav sporazum. Heli Dejl je kaže:
“Savetovala bih da potpišu sporazume, jer je to pitanje veoma važno za Sjedinjene Države. Mislim da bi sve te zemlje tim korakom èak uèvrstile svoj položaj u Evropi. I za njih je nesumnjivo mnogo bolje da imaju dobre odnose sa Sjedinjenim Državama. Takoðe smatram da bi te zemlje mogle diplomatskim putem da zatraže od Sjedinjenih Država da, na primer, poprave odnose sa vodeæim zemljama Evropske Unije kao što je Nemaèka. No, lièno ih bi savetovala da okreæu leða najvažnijoj zemlji sveta.”
Ted Karpenter iz Instituta Kejto se slaže da bi nepotpisivanje bilateralnih sporazuma moglo dovesti do napetosti u odnosima sa Vašingtonom i nesaradnje Sjedinjenih Država u pitanjima koje balkanske zemlje smatraju važnim. No, on smatra da je za te zemlje važnije da održavaju dobre odnose sa Briselom nego sa Vašingtonom:
“Sjedinjene Države gube interes za Balkan. One su sada usredsreðene na daleko važnije bezbednosne prioritete u svetu. Administracija predsednika Buša smatra Balkan marginalnim problemom u kojem Amerika uopšte nije trebalo da se angažuje. Amerika æe sve manje ulagati u Balkan. I mada je teško donositi takvu odluku, za te zemlje je možda bolje da ozlojede Sjedinjene Države nego da iritiraju svoje buduæe partnere u Evropskoj Uniji. Buduænost tih zemalja leži u Evropi. Smatram da je ulaganje u odnose sa Vašingtonom napor od kojeg æe biti sve manje koristi”.
Heli Dejl se protivi trajnom Meðunarodnom kriviènom sudu, jer smatra njegovu nadležnost preširokim a njegov rad podložnim moguæim politièkim pritiscima:
“Tribunal za ratne zloèine poèinjene na Balkanu sudi za odreðene zloèine u konkretnom vremenskom periodu. Meðunarodni krivièni sud je osnovan kao trajan sud, koji operiše izvan istorijskog konteksta. Pri tom nije nikom odgovoran za svoj rad niti je u sklopu drugih meðunarodnih institucija. Postoji takoðe opasnost da bude zloupotrebljen -- jer vrlo je lako optuživati ljude, naroèito ako se ne slažete sa politikom njihove zemlje. Uvek æu podržati uspostavljanje ad hoc tribunala -- ali smatram da treba prvo ponuditi dokaze o zloèinima, a tek onda organizovati sud.”
Karpenter se slaže sa ocenom da je Meðunarodni krivièni sud pun nedostataka, ali taj sud je -- kako kaže -- osnovan po uzoru na Haški tribunal za ratne zloèine u bivšoj Jugoslaviji. Po njegovim reèima, podržavati Haški tribunal, a protiviti sa stalnom sudu, je neprincipijelan stav:
“Ako prihvatimo da je Meðunarodni krivièni sud prepun mana, odnosno da ne pruža adekvatnu pravnu zaštitu, to isto možemo reæi za Haški tribunal. Pa ipak, te mane ne spreèavaju Sjedinjene Države da zahtevaju od Srbije i ostalih balkanskih zemalja da se podvrgnu nadležnosti Haga. To je nedosledan stav. A administracija predsednika Buša ni po koju cenu ne želi da amerièki vojnici ili zvaniènici budu izvedeni pred Meðunarodni krivièni sud”.