Predsednik Buš je u svom govoru o stanju unije ukazao da su se Sjedinjene Države oslanjale tokom devedesetih godina prošlog veka na sporazum po kome je Severna Koreja bila dužna da ukine svoj nuklearni program. No, prema predsednikovim reèima, severnokorejska vlada je obmanula svet jer je nastavila taj program.
”Severnokorejski režim koristi svoj nuklearni program da bi izazvao strah i zahtevao ustupke. Amerika i svet neæe biti ucenjeni.“
U oktobru prošle godine amerièka vlada je suoèila severnokorejsku vladu sa dokazima da je program proizvodnje nuklearnog oružja nastavljen u Severnoj Koreji. Severnokorejska vlada je uzvratila da æe reaktivirati nuklearnu elektranu u Jongbjonu u kojoj je moguæe proizvesti materijal pogodan za oružje, proterala je vojne inspektore Ujedinjenih nacija i povukla se iz sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Bivvši amerièki sekretar za odbranu Vilijem Peri smatra da predsednik Buš mora reagovati brzo da bi se spreèile nuklearne ambicije Severne Koreje. Prema Perijevom mišljenju, Severna Koreja æe moæi da proizvede dovoljno plutonijuma pogodnog za pet nuklearnih bombi u roku od nekoliko nedelja.
”Iako je shvatila da bi rat mogao biti katastrofalan i da bi Severna Koreja veæ mogla imati jednu ili dve nuklearne bombe, amerièka administracija je ukazala da nije preterano zabrinuta zbog izgleda za obnavljanje nuklearnog programa u Severnoj Koreji. Time su, po mom uverenju, pogrešno ocenjene negativne posledice takvog programa. Uveren sam da se svaka strategija u suoèavanju sa tim teškim problemom mora zasnivati na shvatanju da bi dozvola Severnoj Koreji da proizvodi fisioni materijal i nuklearne bombe predstavljala veliku opasnost po bezbednost Sjedinjenih Država i regionalnu i medjunarodnu bezbednost.“
Potpredsednik odseka vojnih i spoljnopolitièkih studija pri vašingtonskom Institutu Kejto, Ted Karpenter, veruje da bi u sluèaju proizvodnje nuklearnog oružja u Severnoj Koreji, Južna Koreja i Japan mogli zakljuèiti da nemaju drugog izbora nego da steknu isto takvo oružje, što bi moglo imati koristan efekat.
“Postoji moguænost da Severna Koreja - suoèena sa realnošæu da neæe imati monopol nad nuklearnim oružjem -ustukne i zakljuèi da bi bilo bolje da sve tri zemlje i dalje budu bez takvog oružja. No, èak i ako Severna Koreja ne dodje do takvog zakljuèka, ravnoteža nuklearnih snaga bi bila verovatnija, umesto monopola Severne Koreje nad nuklearnim oružjem, dok bi Sjedinjene Države štitile svoje nenuklearne saveznike od krajnje agresivnog i nepredvidivog protivnika. “
Autor knjige “Korejsko poluostvrvo i amerièka politika u promenjenom svetu“ Dag Bendou smatra da je vreme da se trideset sedam hijlada amerièkih vojnika povuèe iz Južne Koreje jer je ta zemlja više nego sposobna da se sama brani.
”Kakvi su argumenti za dalji boravak tih trupa ? Prvi argument je, naravno, da moramo braniti Jug od Severa. Medjuutim, sasvim je jasno da Jug može sam da se brani. Može da stekne vojnu mæ po svojoj želji i pod okolnostima koje želi. Stoga prvi argument otpada. Drugi argument je da je potrebno da zaustavimo nuklearno oružje Severne Koreje. No, vojno prisustvo ne znaèi u tom pogledu ništa. Naprotiv, trideset sedam hiljada amerièkih vojnika na poluostrvu nadomak raketa “skad“ i moguæeg severnokorejskog nuklearnog oružja predstavljaju nuklearne taoce. Amerikanci ne bi bili nigde ugroženiji u svetu nego da ih se ostavi tamo pod tim okolnositma. “
Severnokorejska vlada ima na raspolaganju preko milion vojnika i veæina njih je rasporedjena duž granice sa Južnom Korejom. Veruje se takodje da ima stotine raketa i artiljerijskih baterija koje mogu lako doseæi do Seula. Analitièari smatraju da bi cena rata sa Severnom Korejom bila ogromna, te upravo stoga sve strane tragaju za diplomatskim rešenjem. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija bi mogao uskoro biti suoèen sa zahtevom da interveniše u krizi. Savet bezbednosti bi mogao nametrnuti sankcije Severnoj Koreji koje bi ona smatrala -kako je veæ predoèila-- objavom rata.