Linkovi

Da li su moguæi kvantni kompjuteri? - 2002-08-19


Dok mnoge laboratorije širom sveta eksperimentišu sa sve manjim i manjim kompjuterskim èipovima, druge veæ bacaju pogled dalje u buduænost. Veæ uveliko se eksperimentiše sa novom generacijom takozvani kvantnih kompjutera, koji rade na drugaèijem principu od ovih današnjih. Istraživaèi na Univerzitetu države Viskonsin, tvrde da su sproveli prvu uspešnu simulaciju arhitekture kvantnog kompjutera uz pomoæ postojeæe silikonske tehnologije. Kvantni kompjuteri bi, za sada samo u teoriji, mogli da budu mnogo, mnogo brži od najbržih današnjih kompjutera. Stvar je u tome da na nivou èestica manjih od atoma mnoge jasne odrednice našeg sveta, u smislu da ili ne, odnosno da nešto ili postoji ili ne postoji, postaju ne baš tako precizno odredjene. Drugim reèima, na nivou energetskih èestica, takozvanih kvanta, nešto može istovremeno da bude i da i ne. To nije lako objasniti, ali najvažnije je znati da bi takvi èipovi mogli da sadrže i procesuju mnogo više informacija jer bi, da tako kažemo, istovremeno mogli da pamte i nešto što je da i nešto što je ne. Nauènici sa Univerziteta države Viskonsin uspeli su da na takozvanom kolaèiæu od silikona i germanijuma utisnu niz kvantnih taèaka koje sadrže po jedan elektron, sa elektrostatièkim vratima koja kontrolišu njihove uzajamne odnose. Nauènici kažu da bi sa sadašnjom tehnologijom bilo moguæe izgraditi èip sa milion kvantnih taèaka koji bi, za sada, mogao da radi brzinom koja bi se merila u megahercima. To je, naravno, sporo, ali može se lako pretpostaviti da bi jednoga dana ta brzina mogla da se poveæa do podruèja gigaherca. A tada, u poredjenju sa novim, kvantnim kompjuterima, najbolji današnji kompjuteri postaæe spori ko predratni tramvaj.

XS
SM
MD
LG