K.B.: To je veoma važno pitanje. Stanje ljudskih prava Srba na Kosovu nije zadovoljavajuæe i trebalo bi da bude bolje. NATO i UNMIK su angažovani na poboljšanju ljudskih prava Srba. Prema rezoluciji Saveta bezbednosti UN broj 1244 pedvidja se multietnièko Kosovo, ali, na žalost, nije postignut progres ka ispunjavanju te rezolucije. Mali broj Srba se vraæa na Kosovo. S druge strane, u delovima Kosova u kojima žive Srbi, oni takodje pokazuju nespremnost da prihvate kosovske Albance. Smatram da bi obe strane - i Srbi i Albanci- trebalo da budu otvorenije ka multietnièkom i integrisanom društvu.
B.M.: Koji su kljuèni problemi koji sprecavaju stvaranje multietnièkog Kosova?
K.B.: Mi smo došli do odredjenog saznanja na osnovu našeg iskustva u Bosni i Hercegovini. Na primer, povratak izbeglica u Bosni i Hercegovini je spor proces, ali se prošle godine vratilo oko 92.000 izbeglica, što je mnogo bolje u odnosu na ranije godine. Vladavina zakona, lièna bezbednost i pravo na svoju imovinu su veoma vazne komponente kada govorimo o povratku izbeglica. Na osnovu našeg iskustva jasno je da se izbeglice ne vraæaju svojim kuæama ukoliko se ne oseæaju bezbedno i ukoliko im se ne vrati njihova imovina. To su tri važna elementa na koja se treba usredsrediti, ali je za to potrebno vreme. Medjutim, medjunarodna zajednica bi trebalo da pokaže veæu predanost i uloži veæa sredstava za povratak izbeglica i ispunjavanje rezolucije 1244.
B.M.: Do koje su mere zvanièni Vašington i nevladine organizacije, poput vaše, angažovani u pružanju pomoæi Srbima na Kosovu i srpskim izbeglicama iz Hrvatske i Bosne u Jugoslaviji?
K.B.: Ujedinjene nacije rade na tom pitanju, kao i brojne nevladine organizacije. Sadašnji glavni problem su sredstva. Donatori bi trebalo da poveæaju sredstva koja bi se kanalisala nevladinim organizacijama preko kancelarije Visokog komesara UN za izbeglice. Moja organizacija “Refugees International” nije angažovana na terenu, niti se bavi distribucijom pomoæi. Mi smo zastupnièka organizacija. Jedan naš troèlani tim je upravo na Balkanu, i posetio je Beograd, Prištinu i Banjaluku. Taj tim putuje tim regionom razmatrajuæi pitanje povratka izbeglica. Nakon povratka u SAD oni æe izneti svoje mišljenje i preporuke za brži povratak izbeglica. Ja sam pre godinu dana bio u poseti Srbiji i bio prisutan povratku Albanaca koji su se sa Kosova vratili u svoja sela u južnoj Srbiju, pošto su ih napustili pre nekoliko godina. Kljuèna stvar je da se zadrži fokus svetske zajednice na najveæi izbeglièki problem u Evropi. Od oko milion i dvesta ili milion i trista hiljada regionalnih izbeglica, veæina se nalazi u Srbiji, odnosno oko 400.000, koji su pristigli iz Hrvatske i Bosne. Pored toga u Srbiji se nalazi 200.000 srpskih izbeglica sa Kosova. Taj problem se mora rešiti da bi Balkan postao stabilno podruèje. Njavažnije je da se u ovom momentu obezbede sredstava i da se izbeglicama pruži izbor. Svi ne zele da se vrate svojim kuæama. Prema prošlogodišnjoj anketi Visokog komesara UN za izbeglice, oko 60 posto izbeglica u Srbiji izrazilo je želju da tu i ostane. Izbeglicama bi trebalo dati izbor da se - ili vrate u Hrvatsku, Bosnu i na Kosovo - ili da ostanu u Srbiji. Tim izbeglicama su potebni novac, podrška i povraæaj imovine. To su složena pitanja, za koja treba pronaæi rešenje.