Predsednik Putin æe po prvi put posetiti Sjedinjene Države u vreme kada su rusko-amerièki odnosi bliži nego što su bili tokom više godina. Samo pre dva meseca, malo njih je moglo zamisliti dramatièno otopljavanje amerièko-ruskih veza posle teroristièkih napada 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu. No, predsednik Putin je ponudio više od moralne podrške; pružio je uvaravanja predsedniku Bušu da ruske oružane snage neæe biti stavljene u stanje pripravnosti kada su amerièke oružane snage bile stavljene u stanje borbene gotovosti. Od tada, Rusija snazno podržava rat Sjedinjenih Država protiv terorizma. Ruska vlada je dozvolila korišæenje ruskog vazdušnog prostora u humanitarne svrhe i stacioniranje amerièkih trupa u srednjoj Aziji, svojoj strateškoj pozadini, i pružila je oružanu pomoæ antitalibanskom Severnom savezu, u Avganistanu.
Analitièar Karnegijeve fondacije za medjunarodni mir Dmitri Trenin vidi 11. septembar kao trenutak istine u ruskoj inostranoj politici:
”Smatram da je Putin odluèio da je spreman da ocrta novu strategiju ruske inostrane politike. Za tu stategiju 11. septembar je predstavljao veoma važnu prekretnicu. Putin je mogao reæi ”sada smo u potpuno drugaèijoj situaciju; imamo zajednièkog neprijatelja i rašèistimo sa ostacima hladnog rata koji je veæ postao davna istorija“.“
Medju glavnim pitanjima koja bi trebalo rešiti je sporazum o antibalistièkim raketama iz 1972. godine kojim se zabranjuje izgradnja sistema kao što je planirana amerièka protivraketna odbrana. Veruje se da su Sjedinjene Države spremne da znatno smanje obim svog nuklearnog naoružanja u nadi da æe privoleti Rusiju da prihvati poništenje tog, sada spornog sporazuma. Predsednik Putin je ukazao u nedavnom intervjuu amerièkoj televiziji da još uvek predstoje teški pregovori, ali je istakao da ruska vlada ostaje fleksibilna.
Nezavisni vojni analitièar Pavel Felgenhauer veruje da oèigledni napredak ka sporazumu nagoveštava novu spremnost Kremlja da nadje kompromisna rešenja:
“Ruska strategija se promenila. Uèinjen je zaokret. Predsednik Vladimir Putin želi da Rusija, u stvari, postane saveznik Zapada i Sjedinjenih Država.“
Nema sumnje da je 11. septembar bio katalizator promene. No, analitièari u Moskvi ukazuju da se pored toga razvila lièna prisnost izmedju predsednika Buša i Putina. Prema reèima analitièara Dmitrija Trenina:
“Kada govorimo o samitima izmedju važnih lidera, lièna dimenzija je od bitne važnosti. Govorimo ne samo o odnosima izmedju dve zemlje, nego i o odnosima dva èoveka. Mnogo toga u odnosima izmedju država i zemalja zavisiæe od naèina na koji æe dva lidera sagledati jedan drugog i od onog što mogu da urade zajedno.“
Iako se analitièari slažu da dobri lièni odnosi mogu pomoæi, takvi odnosi sami po sebi nisu dovoljni. No, sada, s obzirom na sve veæe nagoveštaje zajednièkih interesa Sjedinjenih Država i Rusije, ima razloga za uverenje da se dugotrajna razmimoilaženja mogu rešiti.