Javna tribina na kojoj je nastupilo pet vodeæih holivudskih liènosti, održana je samo nedelju dana posle zatvorenog sastanka pomoænika iz Bele kuæe i dvadesetak televizijskih zvaniènika. Na tom sastanku iza zatvorenih vrata, pomoænici iz administracije predsednika Buša su navodno razgovarali o naèinu na koji bi Holivud mogao da pomogne u prenošenju poruke Sjedinjenih Država u svet. Prema svedoèenju nekih uèesnika, sugestije su se kretale od širenja meðunarodne satelitske mreže za emitovanje programa do stvaranja javne službe za snimanje filmova kojima bi se objasnili najnoviji dogaðaji, kao što je opasnost od antraksa. Nedavna tribina na Oksidental koledžu, bila je otvoreni gradski forum na kojem se grupa holivudskih liènosti uhvatila u koštac sa sliènim problemima. Televizijski producent Ejron Sorkin je zapoèeo raspravu priseæajuæi se svojeg reagovanja na vesti o teroristièkim napadima u Njujorku i Vašingtonu: “Meðu manje žrtve septembarskih napada bi mogli da su uraèunaju pisci i režiseri i glumci, i u tom smislu pevaèi i kompozitori i slikari i tako dalje, koji su odjednom postali nevažni. Rekao bih da smo svi odmah postali svesni toga.”
Ejron Sorkin je autor i pisac popularne televizijske serije “Zapadno krilo”, èiji protagonista je fiktivni predsednik Sjedinjenih Država u fiktivnoj Beloj kuæi. Reagujuæi na teroristièke napade, Sorkin je napisao specijalnu epizodu u kojoj dolazi do nekakve neodreðene teroristièke krize. Epizoda je imala formu šire diskusije izmeðu stalnih liènosti serije i grupe ðaka koji su došli u goste. Reagovanja kritièara su bila pomešana. Za režisera Edvarda Zvika, zabava je uistinu važna za svaèiji svakodnevni život - jer film može da se upotrebi i kao forum za organizovanje i tumaèenje iskustava. Ironija je što je Zvikov film “Opsada”, snimljen 1998, opisivao jedan teroristièki napad arapskih ekstremista na Njujork. U filmu dolazi i do ogranièavanja graðanskih sloboda, kada vlast zavodi u Njujorku vanredno stanje i snage bezbednosti zatvaraju sve arapske Amerikance. Denzel Vašington igra federalnog agenta koji bije dvostruku bitku - sa teroristima i sa represivnim snagama u okviru vlade. Film je potpuna fikcija, objašnjava Zvik, koji smatra da æe tek buduæi filmovi možda dati nekakav uvid u stvarni terorizam kakav se dogodio u Njujorku. Šon Denijel, dugogodišnji šef produkcije kompanije “Juniverzal pikèers”, a sada plodni nezavisni producent, smatra da je uloga Holivuda da projektuje najbolje strane amerièke kulture, ukljuèujuæi i vrednosti koje se posebno cene u zemlji, kao što je jednakost: “U našoj kulturi nema nièega što zadržava žene u kuæi ili što bi ih spreèilo da se školuju, i rekao bih da je ono što predstavljamo našim filmovima neverovatno snažna slika upravo toga. Prema tome, mi imamo ulogu u uoblièavanju amerièke poruke, jer smo u tome veoma dobri.”
Za iskusnog režisera Sidnija Polaka, èiji filmovi se kreæu u dijapazonu od drame “Afrika” do komedije “Tutsi”, na holivudski odgovor na današnje dogaðaje æe se možda prièekati nekoliko godina. Polak podseæa da su najbolji ratni filmovi ponekad nastajali u mirnim vremenima, dugo nakon završetka rata: “Nemam pojma kako æe sve ovo uistinu da se završi. Meðutim, jedino smatram da bi bila užasna greška da se film sastavi od naslovnih strana. Znate ono, istrgnete èlanak sa naslovne strane novina i odmah krenete u produkciju filma o terorizmu - da biste pokazali koliki smo mi patrioti, kako sve to oseæamo, to bi bila užasna greška.”
Uèesnici tribine su se saglasili da æe dogaðaji od 11. septembra i amerièko uzvraæanje na njih, proizvesti prièe o tragediji, herojstvu i drami. Uz nešto sreæe, kako su rekli, ti filmovi bi mogli da nam pomognu da razumemo i dogaðaje i ono što je dovelo do njih.