Izmedju 1992. i 2000. godine Americi je ceo svet zavidio na ekonomiji. U 1990-tim zabeležen je rast od èetiri procenta godišnje. Stvoreno je dvadeset dva miliona novih radnih mesta. Inflacija i nezaposlenost bili su na niskom nivou i produktivnost po glavi radnika skoèila je zahvaljujuæi pronalascima u informacionoj tehnologiji. Takvu situaciju na tržištu mnogi su nazvali novom ekonomijom. Ali veæ pre godinu dana, pojavili su se znaci da su usponi i padovi u poslovnim aktivnostima, odnosno ekonomski ciklusi, i dalje deo života. Internet industrija je poèetkom 2000, posle pet godina velikih dobitaka na Vol stritu, poèela da gubi. Takodje, u sektoru visokih tehnologija, cene akcija mnogih kompanija pale su za 90 odsto. Ove godine veæ je bilo na desetine velikih bankrotstava i na desetine hiljada otkaza. Predsednik kompanije Del koja proizvodi liène raèunare, Majkl Del, kaže da se ova industrija bori sa viškom inventara: ” Ono što se dogodilo jeste da je postojao višak opreme koji je trebalo apsorbovati i razraditi, tako da smo tek sada u situaciji da se popravimo“.
Oèekuje da æe Sekretarijat za trgovinu izvestiti da je bruto domaæi proizvod u kvartalu jul-septembar opao za jedan procenat. To bi bio prvi kvartalni pad u osam godina. Da bi se govorilo o pravoj recesiji, bruto proizvod bi trebalo da opadne u dva kvartala, uzastopno. Poslednja amerièka recesija bila je blaga i trajala od polovine 1990. to marta 1991. Predsedavajuæi komunikacione kompanije Sprint, Vilijam Esri, nalazi paralele sa 1990-tom godinom: ”Ukoliko se setite 1990, kada je Sadam zauzeo Kuvajt u avgustu i poremetio ekonomiju, poverenje kupaca palo je za oko polovinu. Akcije na berzama pale su za oko 17 procenata. Ne znam da li æe biti paralela ili ne. Ne znamo kakvo je poverenje potrošaèa. Verovatno æe opasti. Ne znamo koliko, sve dok se ti podaci ne objave ovog meseca. Akcije su za sada opale za 14 odsto. Ali u 1991. stvari su se brzo popravile i ekonomija se povratila“.
Devedest sedam procenata menadžera 100 najveæih amerièkih kompanija kažu da veruju da je ekomomija u recesiji. Oni kažu da se radna mesta više ne otvaraju veæ se ukidaju i da æe se stopa nezaposlenosti poveæati na 6,5 procenata, sa dosadašnjih 4,9. Sendi Vorner je na èelu Džej Pi Morgan Èejsa, jedne od najveæih amerièkih banaka: ”Sigurno æe biti poveæanih problema sa kreditima, kao reakcija na recesiju. Uvek se to desi. Ali bankarska industrija nikad nije bila snažnija nego sada pre ulaska u takve probleme. Mnogo je bolje pripremljena po pitanju razlièitih rizika“.
Dok poslovni lideri kažu da je recesija na pragu, postoji i velika ekomomska snaga. Prodaja automobila u oktobru izgleda da æe biti rekordna. Poverenje potrošaèa i dalje postoji. Uprava federalnih rezervi - amerièka centralna banka, agresivno je smanjivala kamatne stope cele godine da bi zaustavila recesiju. Novo smanjivanje stopa oèekuje se šestog novembra. Nema konsenzusa oko toga koliko æe ovaj pad potrajati. U toku je debata o uticaju predloženog ekonomskog stimulativnog paketa od 100 milijardi dolara, koji upravo prolazi kroz kongresnu proceduru. Takodje se raspravlja o tome da li æe eventualni oporavak biti brz ili postepen. Veæina eksperata smatra da se oporavak može oèekivati polovinom 2002. godine.