Svetske cene hrane danas su niže nego za vreme krize 2007-2008. Medjutim, generalni direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, Žak Diuf, kaže da uslovi danas nisu mnogo bolji nego u to vreme, i da je moguća nova kriza u vezi sa cenom hrane.
U Keniji i više od 30 drugih zemalja izbili su nemiri 2007. i 2008. godine, jer ljudi nisu mogli da priušte kupovinu osnovnih namirnica. Prema oceni stručnjaka, visoka cene energije, rast potražnje za bio-gorivom, male zalihe useva i loši vremenski uslovi u zemljama proizvodjačima, doveli su do rasta cena počevši od 2007.
Reagujući na visoke cene, veliki globalni izvoznici pojačali su proizvodnju. Medjutim, šef Organizacije UN za hranu Žak Diuf kaže da poljoprivrednici u nekim od najugroženijih zemalja sveta – zaostaju za tim tempom.
“To su upravo zemlje u kojima smo imali nerede i druge probleme”, ukazuje Diuf.
Cene hrane i dalje su visoke u mnogim zemljama u razvoju, a Diuf dodaje da još nije prošla pretnja novog globalnog skoka cena hrane. Cene energije nisu opale na nivo od pre krize, a usevi se i dalje pretvaraju u biološka goriva. Zapravo, prema rečima Diufa, osim kada se radi o velikim zalihama žitarica, malo toga se promenilo od 2007.
“Svi faktori koji su doveli do krize sa cenama i dalje su prisutni, nisu se promenili. Zato mislim da, iako se molim da ne bude tako, ukoliko budemo imali ozbiljan problem sa poplavama i sušom u većim zemljama izvoznicama, vratićemo se na početnu poziciju.”
Stručnjaci kažu da su poplave, suše i drugi ekstremni vremenski uslovi sve učestaliji, što je posledica klimatskih promena. Pri tome se očekuje da će svetska populacija do 2050. porasti za gotovo 50 procenata, na devet milijardi. Zemlje u razvoju će rasti najbržim tempom. Diuf kaže da mnoge države još ne ulažu dovoljno u razvoj poljoprivrede. Prošlog leta, u Italiji, G-8, grupa vodećih industrijalizovanih zemalja obećala je 20 milijardi dolara pomoći poljoprivrednicima zemalja u razvoju da povećaju zalihe hrane.
“Ta obećanja još nisu realizovana, i tako stoje stvari.”
Na pitanje da li to znači da državne kase još nisu prepune sredstava za poljoprivredu, Diuf kaže – “ ne samo to, nisu ni polu-pune.”
Žak Diuf primećuje da su potrebe poljoprivrednika u mnogim zemljama u razvoju jednostavne – navodnjavanje, izgradnja novih skladišta hrane, pomoć oko djubriva i kvalitetnijeg semenja kako bi se dobili obilniji prinosi. Bez tih investicija, podvlači on, svet rizikuje izbijanje nove krize sa hranom, kao i pojavu gladi i nestabilnosti, što su njeni pratioci.