Desetine hiljada nezadovoljnih radnika demonstriralo je u sredu protestujući zbog vladinih mera štednje, sprovedenih u cilju regulisanja rastućeg deficita i dugova Grčke. Grčke privredne nevolje predstavljaju najveći izazov za desetogodišnju evropsku monetu „euro“ i 16 zemalja članica takozvane eurozone.
Grčka je bila glavna tema i u Briselu, gde su evropski lideri nedavno izrazili podršku vladi u Atini i njenim ekonomskim reforma, ali joj nisu ponudili finansijsku pomoć.
Vlada u Atini je obećala da će do kraja godine smanjiti javni dug sa gotovo 13 na blizu 9 odsto nacionalnog bruto proizvoda. Grčki dugovi procenjuju se na oko 404 milijardi dolara, ili 113 odsto bruto nacionalnog proizvoda zemlje.
Pola Subaki, iz istraživačkog centra Četem haus u Londonu, kaže da je grčka finansijska kriza veoma ozbiljna.
„Kriza je ozbiljna i to iz više razloga. Prvo, reč je o kredibilnosti Grčke. Događaji u poslednjih nekoliko dana ne ulivaju poverenje u tu zemlju, što zabrinjava strane investitore,“ kaže ona.
Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, ističe da će pažljio pratiti da li Grčka ispunjava ono što je obećala. Komesar Oli Ren kaže da je grčka kriza pouka za celu eurozonu.
Nekoliko agencija smanjilo je kreditni rejting Grčke, a jedna od njih - Standard-end-pur - kaže da bi to mogla ponovo da uradi. To bi Grčku moglo da svrsta u kategoriju rizičnih investicija, što bi joj veoma otežalo mogućnost uzimanja dodatnih zajmova.
Uprkos socijalnim nemirima, ankete javnog mnjenja ukazuju da većina Grka podržava vladine mere. Analitičari navode nekoliko faktora koji su doveli do finansijske krize. Grčka je preterano trošila i Evropskoj uniji nije prijavila dramatično povećanje deficita. Kritičari takođe tvrde da Evropska unija nije dovoljno pažljivo analizirala finansijske podatke koji su stizali iz Atine.
Sajmon Tilford, glavni ekonomista londonskog Centra za evropsku reformu, kaže da grčka kriza odražava krupnije ekonomske probleme u Evropi. Članice unije kao što su Holandija i Nemačka, troše nedovoljno, a njihove ekonomije orijentisane su ka izvozu. U međuvremenu zemlje kao što su Grčka i Portugalija trošile su preterano tako da su akumulirale ogromne dugove.
„Da bi se našlo trajno rešenje potrebno je da obe strane promene ponašanje. Teško pogođene zemlje kao što su Španija, Grčka, Portugalija i Italija, trebalo bi da sprovedu reforme za podsticanje privrednog rasta, smanjenje proizvodnih troškova i efikasnije regulisanje javnog sektora,“ kaže Tilford.
On dodaje da bi zemlje sa suficitom, kao Nemačka, trebalo da među svojim potrošačima razviju potražnju za robom sa juga Evrope.
I Tilford i Subaki veruju da će Evropska unija na kraju pružiti finansijsku pomoć Atini, kako se kriza ne bi proširila na celu Evropu. Međutim, Tilford tvrdi da zemlje evropskog bloka još uvek nisu spremne da sprovedu fundamentalne reforme potrebne za uspostavljanje finansijske ravnoteže u ekonomiji unije. Region će možda spasiti Grčku, kaže on, ali to neće biti dovoljno za rešavanje daleko većeg problema uravnotežavanja evropske privrede u celini.