Američki predsednik Barak Obama je, tokom prve godine mandata, ulagao znatne napore u Pakistanu i Avganistanu. 2009. godine pakistanska vlada je prihvatila obećanje Sjedinjenih Država da će joj u narednih pet godina isporučivati godišnju ekonomsku i vojnu pomoć u vrednosti od milijardu ipo dolara godišnje. U Avganistanu, predsednik Obama je u cilju efikasnije rekonstrukcije te zemlje utrostručio broj američkih civila u američkoj ambasadi na gotovo hiljadu. Uprkos tim civilnim nastojanjima, glavni fokus predsednika Obame i dalje je borba protiv terorista u toj regiji.
Nekoliko minuta nakon prošlogodišnjeg polaganja zakletve na položaj, predsednik Obama je obećao američkom narodu i ostatku sveta:
„Počećemo odgovorno da prepuštamo Irak iračkom narodu i jačamo teško zaradjeni mir u Avganistanu.“
Ali pre uspostavljanja mira, Amerikancima predvodjena koalcija morala je da se pozabavi jakim talibanskim snagama u južnom Avganistanu. Koalicija je pojačala vazdušne napade na položaje ekstremista. Medjutim, ta nova strategija izazvala je kritiku javnosti, jer su izveštaji o civilnim žrtvama bili sve češći. Krajem marta, predsednik Obama je najavio novi fokus u Avganistanu.
„Već tri godine naši komandanti jasno su govorili šta im je sve potrebno da sprovode obuku. To im nije bilo pruženo zbog rata u Iraku. Sada će se to promeniti.“
Obama je najpre naredio slanje pojačanja od 30 hiljada vojnika. Nešto kasnije, za glavnog komandanta u Avganistanu postavio je generala Stenlija Mekristala sa izričitim naredjenjem da minimalizuje civilne žrtve. Dok su Sjedinjene Države pojačavale borbu protiv Talibana u Avganistanu, pakistanska vlada je sa svoje strane granice nastojala da sklopi mir sa ekstremistima.
Medjutim, Taliban je prekršio taj sporazum i napredovao kroz dolinu Svat do oko 60 kilometara od glavnog grada Islamabada. Borci Talibana javno su batinali ljude i zatvorili neke ženske škole. Pakistanska vojska je reagovala i dva i po miliona ljudi pobeglo je iz te oblasti. Sredinom 2009. Sjedinjene Države su pohvalile uspehe pakistanske vojske u borbama sa pripadnicima Talibana na severozapadu zemlje.
„U ovom trenutku, pakistanska vojska je konačno angažovana u veoma značajnoj vojnoj ofanzivi protiv Talibana“, kazao je specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk.
Predsednik Obama je tada počeo sa pritiskom na Islamabad da proširi operacije u Vaziristanu i napadne ekstremiste sa direktnim vezama u Avganistanu. Nakon niza ekstremističkih napada u oktobru, koji su šokirali zemlju, predstavnik pakistanske armije, general major Atar Abas najavio je početak operacija u Južnom Vaziristanu protiv Talibana koji su, kako se veruje, operisali isključivo u Pakistanu.
„Svaka nestabilnost u tom regionu, izazvala bi nestabilnost i u drugim oblastima.“
Medjutim, načelnik združenog Generalštaba američkih oružanih snaga, admiral Majk Malen, rekao je za Glas Amerike da bi Pakistan trebalo da proširi te operacije i da napada i one talibane koji su, kako se veruje, prešli iz Avganistana da bi operisali iz uporišta u Severnom Vaziristanu.
„Ti talibani ubijaju i Amerikance i Avganistance. Oni ubijaju pripadnike koalicionih snaga, tako da je potreban pritisak na sve ekstremističke grupe.“
Krajem decembra, Obamina administracija se suočila sa mogućnošću da pakistanski talibani, poput onih u Avganistanu, počnu da napadaju koalicione snage u Avganistanu. Jedan bombaš samoubica ubio je sedmoro američkih obaveštajaca u Avganistanu, navodno kako bi se osvetio za smrt lidera Talibana u Pakistanu, Beitule Mehsuda, ubijenog u napadu američke bespilotne letelice u Pakistanu. I avganistanski i pakistanski talibani preuzeli su odgovornost za taj samoubilački napad.
Predsednik Obama je već započeo proces slanja pojačanja od 30 hiljada američkih vojnika u Avganistan. On se nada da će se oni uspešno suprostaviti pobunjenicima i na kraju preneti odgovornost za bezbednost avganistanskim snagama. Da bi se to ostvarilo, predsednik Obama je obećao da će raditi na jačanju američkog partnerstva i sa Avganistanom i sa Pakistanom.