Neuspeli napad na američki putnički avion 25. decembra pokrenuo je pitanje efikasnosti američkih obaveštajnih službi. Postavlja se pitanje da li taj incident ukazuje na neuspeh reformi američkog obaveštajnog sektora sprovedenih posle terorističkih napada 11. septembra 2001.
Napadi 11. septembra, u kojima su otmičari upotrebili avione kao rakete sa navodjenjem, pokrenuli su krupnu reorganizaciju američkih obaveštajnih službi. Pa ipak, 23-godišnji Nigerijac Umar Faruk Abdulmutalab skoro je uspeo 25. decembra da raznese američki putnički avion na liniji od Amsterdama do Detroita. Kako se ispostavilo, Abdulmutalab je radio po nalogu ogranka al-Kaide u Jemenu. On ne samo što je uspeo da prokrijumčari eksploziv u avion, nego je uspeo da se ukrca na avion na liniji za Sjedinjene Države, iako je njegov otac upozorio američku ambasadu u Nigeriji da njegov sin podržava radikalni Islam.
Profesorka Ejmi Zegart, ekspert za obaveštajni rad na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu kaže da napad 25. decembra očigledno predstavlja obaveštajni promašaj:
„Mislim da se ne može govoriti o obaveštajnom uspehu kada strani državljanin uspe da se ukrca u avion i pokuša da ga digne u vazduh, a da su pri tom šest meseci ranije Agenciji za nacionalnu bezbednost bili poznati neki nagoveštaji i da je otac te osobe upozorio američke zvaničnike da mu je sin postao ekstremista - i sve to je postojalo u sistemu, a da niko nije bio uznemiren zbog toga. Kako se to može nazvati drugačije nego promašaj,“ pita se Zegart.
U okviru reorganizacije obaveštajne službe posle napada 11. septembra, osnovan je nova Kancelarija za nacionalnu obaveštajnu delatnost, sa zadatkom da nadzire rad 16 različitih obaveštajnih službi u zemlji. Stvoren je Sekretarijat za unutrašnju bezbednost, koji objedinjava sve službe za unutrašnju bezbednost, uključujući i službu za bezbednost na aerodromima. I što je najvažnije, osnovan je Nacionalni centar za borbu protiv terorizma, koji je omogućuje objedinjavanje informacija svih obaveštajnih agencija o terorizimu.
Aktuelni i bivši obaveštajni zvaničnici tvrde da je informacija o Abdulmutalabu slobodno cirkulisala među agencijama. Ali, bivši direktor CIA-e, general Majkl Hejden, ukazuje da ta informacija nije nikada analizirana kako treba:
„U retrospektivi sve te činjenice povezano deluju ubedljivo. Ali, ako se ima u vidu ogroman broj detalja sa kojima rade analitičari, taj zadatak nije nimalo lak i u većini slučajeva radili su dobro. U ovom slučaju nisu. Nisu povezali činjenice, ili ih bar nisu povezali na vreme.“
Ejmi Zegart kaže da sistem funkcioniše bolje nego ranije, naročito Nacionalni centar za borbu protiv terorizma:
„Taj centar je po svemu sudeći znatno unapredio rascepkani sistem koji smo imali ranije. Ali, izgleda da je zbog reformi došlo do tolike birokratizacije, dugačkih spiskova ljudi koje treba nadzirati i toliko složene procedure da je sistem zagušen. Birokratija sama sebe guši.“
Međutim, general Hejden kaže da do grešaka dolazi zato što obaveštajne službe nisu savršene, naročito kada su suočene sa lavinom informacija širokog spektra, dobijenih elektronskim putem i klasičnim obaveštajnim radom:
„Glavni problem za analitičare je da stave podatke u širi kontekst. Ti mladi ljudi su najčešće uspešni u tome. Ali, razumljivo je da ne mogu da budu uspešni svaki put.“
I Zegart i Hejden se slažu da ne bi trebalo preduzimati novu užurbanu reorganizaciju. U međuvremenu je već došlo do pozivanja na odgovornost, posebno Stejt departmenta i Centra za borbu protiv terorizma. Najmanje dva kongresna odbora su najavila skore pretrese o incidentu 25. decembra.