Odluka predsednika Baraka Obame da uputi još 30 hiljada vojnika u Avganistan i istovremeno saopštenje da će povlačenje američkih trupa početi sredinom 2011, pokreće, prema rečima analitičara, pitanje američke predanosti regionu. Analitičari takodje navode da Sjedinjene Države i druge zemlje moraju da upotrebe ekonomski uticaj kako bi ubedile avganistanske lidere da iskorene široko rasprostranjenu korupciju u zemlji.
Posle skoro tromesečne analize, odluka predsednika Baraka Obame o rasporedjivanju dodatnih 30 hiljada američkih vojnika u Avganistanu uz istovremeno odredjivanje datuma za početak njihovog povlačenja, predstavlja potez koji se može opisati kao početak kraja rata.
„Ukupno gledano, te dodatne američke i medjunarodne snage omogućiće nam da ubrzamo prenos odgovornosti na avganistanske snage i da počnemo povlačenje naših snaga iz Avganistana u julu 2011.“
U svom govoru, predsednik je predstavio izlaznu strategiju prema kojoj će američke i NATO snage imati mogućnost da tokom narednih 18 meseci prenesu bezbednosna ovlašćenja na avganistanske snage. Tako kratak rok mogao bi da pojača postojeću zabrinutost u Avganistanu i Pakistanu da će Sjedinjene Države napustiti region kao što su to učinile 1989., posle povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana. Frederik Kejgan je vojni istoričar u Institutu „Amerikan Enterprajz“.
„Objavljivanje roka za povlačenje nažalost ide na ruku pričama u regionu o našem nedostatku izdržljivosti.“
Zvaničnici administracije kažu da je vreme za početak povlačenja fleksibilno, a da će uslovi na terenu biti razmotreni pre bilo kakvog značajnijeg povlačenja. Neki analitičari navode da je to signal avganistanskoj vladi da Sjedinjene Države neće biti prisutne u zemlji ne neodredjeno vreme. Entoni Kordsmen je saradnik vašingtonskog Centra za strateške i medjunarodne studije.
„On je govorio o okončanju misije, početku povlačenja, pritisku na Avganistance i Pakistance da preuzmu misiju, ali tu nema vremenskog rasporeda, standarda, ni paralelnih veštačkih rokova koji bi bili odvojeni od stvarnosti ratnih dejstava.“
Drugi kažu da će biti potrebno nekoliko godina da dodatne snage proizvedu rezultate – pošto će toliko vremena biti potrebno za obuku, opremanje i osposobljavanje avganistanskih bezbednosnih snaga. Majk O'Henlon je viši naučni saradnik u Institutu Brukings.
„Ako Obama bude izabran za još jedan mandat, nedavno je izjavio da ne bi želeo da ostavi taj problem svom nasledniku. Ali, dosta je neizvesno da li ćemo moći da se iščupamo iz Avganistana u narednih sedam godina.“
U govoru u Vest pointu predsednik Obama je bio precizan u postavljanju standarda za efikasniju civilnu strategiju u Avganistanu.
„Ti napori moraju da se zasnivaju na rezultatima. Vreme za blanko čekove je prošlo.“
Strategija predsednika Obame zavisi od nivoa saradnje sa vladom avganistanskog predsednika Hamida Karzaija. Analitičari smatraju da je uslovljavanje finansijske pomoći rezultatima avganistanske vlade, najbolji način da se predsednik Karzai privoli da se izbori sa korupcijom i obezbedi kvalitetnu upravu.
„Stvarni uticaj koji je medjunarodna zajednica imala u Avganistanu zasnivao se na činjenici da je ona obezbedjivala skoro celokupni budžet države, a mi do sada nismo koristili taj uticaj na inteligentan način“, smatra Kejgan.
Partnerstvo sa Pakistanom je treći po važnosti element strategije predsednika Obame. Lideri al-Kaide i Talibana navodno se kriju u Pakistanu.
„Ojačaćemo sposobnost Pakistana da se izbori sa onim grupama koje predstavljaju pretnju i jasno ćemo staviti do znanja da nećemo tolerisati utočišta za teroriste čije su lokacije poznate i čije su namere jasne.“
Pakistanski zvaničnici oprezno su reagovali na odluku o dodatnim snagama i izlaznoj strategiji. Rasporedjivanje dodatnih američkih vojnika u Avganistanu počeće pred kraj ovog meseca. Zvaničnici administracije kažu da bi taj proces trebalo da bude priveden kraju sredinom sledeće godine.