Odluka predsednika Obame da u Avganistan uputi još 30 hiljada američkih vojnika i da zatraži od koalicionih partnera da takodje upute dodatne vojnike u tu zemlju mogla bi da ima značajne implikacije za globalna nastojanja da se poraze nasilni ekstremisti Talibana i al-Kaide. To bi mogla da bude i važna prekretnica u ratu u Avganistanu i predsedničkom mandatu Baraka Obame, ali pojedini vojni eksperti dovode u sumnju efikasnost njegove strategije.
U dugo očekivanom govoru o strategiji u Avganistanu predsednik Obama je izneo svoj argument veoma jasno:
„Ne radi se samo o testu kredibiliteta NATO-a – radi se o bezbednosti naših saveznika i zajedničkoj bezbednosti sveta.“
Obama je objasnio da će, da bi ostvario ciljeve Sjedinjenih Država, morati da pošalje još 30 hiljada američkih vojnika u Avganistan do sredine naredne godine - pre nego što se očekivalo.
„Predsednik šalje više vojnika u Avganistan i preuzima odgovornost za vodjstvo u ratu u toj zemlji.“
Kim Kejgan je vojna istoričarka i predsednica Instituta za izučaanje rata. Ona je takodje bila član civilnog savetodavnog tima koji je oformio general Stenli Mekristal, komandant američkih i NATO snaga u Avganistanu. General Mekristal je uputio prvobitni zahtev za vojno pojačanje koji je doveo do odluke predsednika Obame.
„Suština problema je u tome što u Avganistanu nemamo dovoljno vojnika koji bi mogli da vode operaciju protiv pobune Talibana.“
Operacije takvog tipa uključuju istovremeno obezbedjivanje stanovništva, izgradnju institucija lokalne uprave i bezbednosnih snaga i borbu protiv ekstremističkih snaga.
Majkl O’Henlon, iz vašingtonskog instituta Brukings, koji seposete Avganistanu, podržava odluku o upućivanju dodatnih američkih snaga. On kaže da pristup tipa „operacije protiv pobune“ i specifičan plan generala Mekristala pružaju, kako se izrazio, „pristojnu šansu za uspeh“.
„Mislim da postoji snažan argument za slanje dodatnog broja vojnika. General Mekristal je jedini izradio detaljnu vojnu analizu tog pitanja.“
Ranije ove godine, general Mekristal je rekao da bi, bez dodatnih snaga, američka i saveznička operacija u Avganistanu mogla da doživi neuspeh. Medjutim, nisu svi ubedjeni da će upućivanje dodatnih snaga dovesti do uspeha. Pukovnik američke armije u penziji Endru Besevik sada je profesor na Bostonskom univerzitetu:
„Operacije protiv pobune su dugotrajne, zamorne, skupe i najčešće imaju nejasan ishod.“
Besevik ne očekuje da će ishod američkih i savezničkih nastojanja u Avganistanu biti bolji, posebno ako je cilj, kao što je predsednik Obama potvrdio u svom govoru, da se poraze al-Kaida i sa njom povezane terorističke grupe.“
„Ne vidim dokaze da ćemo, i ako budemo uspeli u Avganistanu, a sumnjam da ćemo uspeti, zabiti kolac u srce džihadizma. Najverovatnije je da ćemo taj problem učiniti još ozbiljnijim.“
Besevik kaže da dugotrajno prisustvo zapadnih snaga u islamskim zemljama stvara više teroista nego što ih ubija ili razoružava. Pojačani pristup tipa „operacije protiv pobune“ imaće ograničeno vreme za uspeh. Predsednik Obama je rekao da želi da počne da prenosi odgovornost za bezbednost na avganistansku vladu i vojsku do jula 2011. godine. I, mada ni predsednik ni drugi zvaničnici nisu naveli koliko dugo će taj proces potrajati, postoji odredjeni rok koji mnogi eksperti pominju. Medju njima je i Majkl O’Henlon.
„Gruba procena je oko tri godine sa povećanim brojem vojnika pošto će toliko vremena biti potrebno za obuku, opremanje, razmeštanje i nadgledanje novih avganistanskih bezbednosnih snaga.“
Medjutim, O’Henlon ističe da će početni znaci uspeha ili neuspeha biti primetni znatno ranije, verovatno već za godinu dana. Endru Besevik, sa svoje strane, smatra da su bilo kakva očekivanja o povlačenju znatnijeg dela savezničkih snaga u roku od tri godine preterano optimistična.
„Vrlo sam skeptičan da možemo da postignemo tu vrstu uspeha za tri godine. Mislim da je mnogo verovatnije da ćemo imati vrlo nejasnu situaciju i da će predsednik biti suočen sa još težim odlukama nego što je ona sa kojom se suočava sada,“
Analitičari smatraju da će biti potreban ostatak predsedničkog mandata Baraka Obame, a možda čak i ceo drugi mandat, ako bude ponovo izabran, da bi uopšte postojale šanse da ostvari obećanje koje je dao ranije ovog meseca – da će „završiti posao u Avganistanu“.