Nacionalni muzej Drugog svetskog rata u Nju Orelansu, otvorio je novu zgradu koja je koštala 60 miliona dolara, u kojoj su muzičko pozorište, restoran i velika bioskopska sala sa specijalnim uređajima za projekcije u – kako se navodi – četiri dimenzije.
U muzeju se ekskluzovno prikazuje 35-ominutna filmska projekcija pod naslovom "Preko svih granica". Reč je o predstavi koja spaja Holivud, visoku tehnologiju i istoriju.
Glumac Tom Henks je izvršni producent i narator ove multimedijalne predstave. Ona obuhvata film koji se projektuje na velikom ekranu, svetlosne efekte i pokrete i različite rekvizite koji se koriste u sali u toku priče.
Tom Henks, koji se rodio više od 10 godina posle završetka Drugog svetskog rata, kaže da je on ipak imao na njega veliki uticaj.
"Dok sam prolazio kroz period formiranja u detinjstvu, svi odrasli koji su vodili računa o meni prošli su kroz rat, na neki način su iskusili rat, čak i samo tako što su ga preživeli. I svi su govorili o tom ratu kao o nekakvom apokaliptičnom vremenu", priča glumac Tom Henks.
Ali mlađi naraštaji nemaju tu vrstu veze sa ratom, a neki i ne znaju mnogo o njemu.
Predsednik Nacionalnog muzeja Drugog svetskog rata, Nik Mjuler, kaže da je to razlog za ovu multimedijalnu predstavu.
"Mladi ljudi danas odrastaju sa tehnologijom. Oni uče na taj način, tako da uronjavanje u to i bombardovanje vizuelnim predstavama i zvukom i svetlom i pokretom, pojačava celu priču na način koji im je blizak", objašnjava Mjuler.
Međutim, grupa studenata žurnalistike koji pišu blog na internetu o atrakcijama u novom muzeju, više je impresionirana veteranima koje su lično upoznali i njihovim pričama.
"Oni su prošli kroz mnogo toga, neki su bili bolesni, neki ranjeni, neki su poginuli, a neki su imali bliske rođake koji su poginuli", pričaju studenti.
Jedan od veterana koji dobrovoljno radi u muzeju je 90-ogodišnji američki marinac, Bert Štoler, svedok japanskog napada na Perl Harbur.
"Bombardovanje je trajalo dva sata, torpeda su jurila, brodovi su eksplodirali, mornari i marinci su plutali u vodi", priseća se Štoler.
On je posle toga učestvovao u brojnim bitkama širom Pacifika i video mnogo više smrti i razaranja pre povratka kući.
U Sjedinjenim Državama živi još svega par miliona veterana Drugog svetskog rata, ali oni brzo nestaju – dnevno ih umire više od devet stotina. Njihovi glasovi se medjutim koriste u mnogim video prezentacijama u muzeju, a Nik Mjulen kaže da je u toku akcija da se načini još više snimaka.
"Imamo više od tri hiljade snimljenih iskaza. Imamo i grupu istraživača, koje zovemo dečacima istorije, koji idu po zemlji i skupljaju usmene iskaze za buduće izložbe koje pravimo pored stalne postavke", kaže predsednik muzeja.
Mjuler dodaje da ideja nije glorifikacija rata ili uzdizanje savezničke pobede, nego upoznavanje ljudi sa ovim periodom istorije sveta u kojem je umrlo više od 65 miliona ljudi.
To krvoproliće je nešto što veterani poput Berta Štolera ne mogu da zaborave.
"Vreme prolazi i svi se nadamo da je to prošlo, da nikada više neće da se dogodi", zaključuje Štoler.
Novi aneks Nacionalnog muzeja Drugog svetskog rata je samo najnoviji deo plana koji obuhvata izgradnju još tri zgrade do 2015. godine.