Odavno Srbija sa tolikom pažnjom, moglo bi se reći i ljubavi, nije dočekala nekoga kao predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva. Podrška u odbrani interesa Srbije oko Kosova, koju je ruski predsednik nedvosmisleno potvrdio, kao i obećani kredit od milijardu dolara – potvrdili su sve bolje odnose dve zemlje, i po oceni mnogih osnažili spoljnopolitičku poziciju Srbije.
Kratka anketa među Beograđanima pokazuje da oni podržavaju posetu Medvedeva i dobre odnose Srbije sa Rusijom, ali istovremeno ocenjuju da to ne bi trebalo da bude na štetu odnosa Srbije sa Evropom i Sjedinjenim Državama.
Međutim, mnogi u Srbiji koji se bolje razumeju u diplomatiju upozoravaju da spoljnu politiku treba voditi sa malo više opreza:
"Znači, dobili smo vetar u leđa, dobili smo jakog saveznika koji nas podržava. Plašim se da to možemo da zloupotrebimo na neki način u spoljnoj politici, da se osetimo suviše sigurnim, zaboravljajući da Rusija svoju spoljnu politiku vodi u skladu sa svojim interesima," kaže novinar Politike Boško Jakšić.
On primećuje da je poseta Dmitrija Medvedeva i ruske delegacije Srbiji različito doživljena – pre svega u Srbiji i Rusiji:
"Poseta Medvedeva je, rekao bih, sentimentalno-politička iz vizure Srbije i pragmatsko-energetska sa stanovišta Rusije i utvrđivanja ruskih pozicija i pozocija Gasproma naspram Evrope."
Sam projekat Južni tok još je u fazi izrade, upozorava Milan Ćulibrk iz magazina Ekonomist i dodaje da će biti siguran u prolazak ruskog ga-sovoda kroz Srbiju tek kada bude krenulo postavljanje cevi:
"Mi nemamo još uvek garancije da će to biti urađeno. Još uvek se prave analize da li se taj projekat Rusima isplati – što je sa stanovišta njihovih interesa apsolutno legitimno. Ali nisam siguran i ne vidim jasne signale da će u dogledno vreme krenuti gradnja gasovoda."
Po njegovoj oceni, nakon posete Medvedeva ostalo je dosta nepoznanica, a najviše ih je vezano za kredit od milijardu dolara koji je Rusija odbrila Srbiji:
"Ne zna se rok otplate, ne zna se namena tih sredstava, ne zna se kamatna stopa po kojoj će taj kredit biti odobren… Ne mogu da zamislim građanina ove zemlje koji bi otišao u banku i uzeo kredit na 10.000 evra a da ne pita koliki je rok otplate, da li ima grejs period, da li je kamatna stopa pet ili 15 odsto. I pri tome sve vreme da viče da je kredit jako povoljan samo zato što je pare dobio."
Za sada je jasno da će 200 miliona dolara biti upotrebljeno za po-punjavanje budžetskog deficita, dok je najrealnije očekivati da će, od mnogih pominjanih infrastrukturnih projekata, ostatak kredita otići za završetak železničke stanice Prokop. Ostale detalje saznaćemo valjda uskoro.