Administracija predsednika Baraka Obame ovih dana razmatra najnoviji izveštaj komandanta koalicionih snaga u Avganistanu, Stenlija Mekristala o situaciji u toj zemlji. Dok američki zvaničnici planiraju sledeće korake, stručnjaci u Vašingtonu smatraju da problem u Avganistanu ne može da se reši primenjujući jednu istu strategiju na čitavu zemlju. Naprotiv, oni tvrde da strategije i taktike treba da se prilagode različitim situacijama u različitim delovima zemlje.
Tokom poslednjih nedelja, u eskalaciji nasilja u Avganistanu, za koje se okrivljuju Talibani, stadalo je mnogo ljudi. Za to vreme, avganistanska i američka administracija čekaju ishod avgustovskih izbora, kako bi doneli odluku o konkretnoj strategiji. Preliminarni rezultati izbora pokazuju da je aktuelni predsednik, Hamid Karzai osvojio više od 50 odsto glasova. Ipak, kako poručuje američka državna serketarka Hilari Klinton, Vašington prvo želi da se razjasne optužbe o izbornoj krađi.
"Moramo da sačekamo da se reše izbori - što će, nadamo se, biti uskoro, a tek onda da rešimo kako da ostvarimo naše ciljeve. Na našem predsedniku će biti da odluči koji je najbolji način za to", kaže Klinton.
General Mekristal zahteva dodatne trupe u Avganistanu, jer bi u suprotnom, zbog ozbiljne situacije, misija mogla da propadne. Neki stručnjaci, koji su posetili Avganistan, kažu da bi američke i koalicione snage trebalo da razmotre nekoliko strategija; različitih za južne, istočne, severne i zapadne oblasti zemlje.
Američki marinci i pripadnici NATO snaga su u južnoj oblasti uspeli da naprave mali pomak u borbi protiv Talibana, pogotovo u pokrajini Helmand. To bi međutim, moglo da bude samo privremeno, smatra istraživač Univerziteta Tafts, Dipali Mukopadjaj.
"Angažman većeg broja vojnika mogao bi da izazove jači vojni odgovor pripadnika Talibana. Ali postoji strahovanje da će se Talibani povući preko granice, u Pakistan, gde bi sačekali kraj ofanzive. U tom slučaju, političko rešenje bilo bi jedino održivo rešenje", priča ona.
Predsednik Hamid Karzai ponudio je mirovne razgovore sa umerenom frakcijom Talibana, ali do sada nije postignut značajniji napredak.
Mukopadjaj kaže da su međunarodne snage napravile pomak na severu Avganistana, ali da su kasnije potpuno zapostavile tu oblast. Sada, smatra ona, strategija bi trebalo da iskoristiti napredak, koji je postignut u pokrajini Mazar-e-Šarif.
"Guverner te oblasti uspostavio je jaku kontrolu nad teritorijom, poboljšao bezbednosnu situaciju, omogućio izgradnju u pokrajini i imao uspeha u borbi protiv trgovine narkoticima. Dakle, smatram da je najbolja strategija da se zadrži takav guverner i širi stabilnost iz Mazar-e-Šarifa na druge oblasti", objašnjava Mukopadjaj.
Drugi eksperti kažu da su plemena iz regiona istočnog Avganistana spremna da se udruže sa vladom. Džajls Doronsoro iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, upravo se vratio iz posete Avganistanu.
"U istočnim provincijama, kao što su Kost, Paktia i Paktika, verovatno je još moguće sklopiti dogovor sa plemenima nastanjenim blizu gradova", priča Doronsoro.
On dodaje da bi se trebalo usredsrediti na kontrolu gradova, gde za razliku od ruralnih krajeva, ljudi žele umerenu vladu, a ne Talibane.
"Ostaviti ruralne krajeve Talibanima neće biti prevelika strateška pretnja za Sjedinjene države", smatra Doronsoro.
Međutim, Dipali Mukopadjaj misli da se kontrola može proširiti tako što bi se poverila neformalnim saveznicima, a ne vladinim institucijama.
"Kroz patronažnu politiku i savezništvo koje je sklopljeno između guvernera i bivših rezervista, koji su se borili za njega na severu, ili na jugu, gde su uspostavljene veze sa plemenskim vođama, koji imaju kontrolu nad selom, ali i na nivou čitave oblasti", zaključuje ona.
Stručnjaci poručuju da sada treba pridobiti podršku Avganistanaca na jugu i istoku tako što će im se garantovati bezbednost, kao i da treba konsolidovati uspehe potignute na severu i zapadu zemlje.