Predsednik Obama je rekao da je vreme da Kongres reaguje kako bi smanjio cenu zdravstvene zaštite i obezbedio da svi Amerikanci imaju pristup jeftinim i kvalitetnim zdravstvenim uslugama. Medjutim, mnogi kritičari ukazuju da je predsednikov plan preskup i da preti ekonomiji, koja se još uvek oporavlja od najgore recesije posle Drugog svetskog rat, dok drugi navode da bi cena nepreduzimanja akcije bila još veća.
Amerikanci potroše dve hiljade 250 milijardi dolara godišnje na zdravstvenu negu – što je ogromna suma za koju stručnjaci kažu da će se udvostručiti tokom narednih deset godina. Čak i da se ništa ne uradi na obuzdavanju troškova, Norman Ornstin iz instituta „Amerikan enterprajz“ kaže da će se problem samo pogoršati:
„Neizvesnost, viša cena i promene ponašanja svake godine, kao i sve manje opcije – sve će se to desiti, ukoliko ne promenimo sistem.“
Razlog je u tome što troškovi zdravstva rastu brže od ličnih primanja Amerikanaca. Prema Sekretarijatu za zdravstvo, ukupna cena troškova je porasla sa gotovo 6 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 1965. godini na 17 odsto 2008. godine. Tekućim tempom, neki upozoravaju da bi zdravstvena nega mogla da iznese čak 41 odsto godišnjeg dohotka 2036. godine, što bi primoralo Amerikance da smanje obim pokrića zdravstvene nege. Obrativši se kongresu u sredu, predsednik Obama je rekao da status kvo nije opcija:
„Svi u ovoj sali znaju šta će se dogoditi, ako ne učinimo ništa: naš deficit će rasti, veći broj porodica će bankrotirati, više biznisa će biti zatvoreno.“
Medjutim, neka privatne osiguravajuće agencije navode da je predsednikov predlog ravan vladinom preuzimanju zdravstvenog osiguranja. Karen Ignani je na čelu koalicije privatnih osiguravajućih kompanija.
„Stvaramo novi program kojim će rukovoditi vlada i koji će progutati sve ostalo.“
Neki ekonomisti tvrde da to nije istina. Analitičarka En Matias navodi da je to isto kao tvrditi da će američka poštanska služba navesti Federal Ekspres da zatvori biznis:
„Možete li da zamislite da će bilo koja kompanija kojom rukovodi vlada biti u stanju da primora veliku kompaniju u privatnom sektoru da zatvori biznis.“
Medjutim, s obzirom na cenu od hiljadu milijardi dolara tokom desetogodišnjeg perioda, kritičari iznose argument da bi zdravstvena reforma mogla da poremeti slab ekonomski oporavak. Ekonomista Mark Zandi priznaje da je ishod neizvestan, ali dodaje da predsednik mora da pribegne toj opciji:
„Reforma zdravstvenog sistema mora da smanji rast troškova zdravstvene zaštite dugoročno gledano. A, kad kažem dugoročno mislim na 10, 20, 30, 40, 50 godina. Ako to ne učinimo, onda će naši budžetski problemi, naši fiskalni problemi biti neverovatno ozbiljni i dramatični.“
Zandi kaže da bi nesposobnost nacije da se pozabavi problemima koji proističu iz porasta cene zdravstvene nege mogla da nanese štetu poverenju investitora i dodatno umanji izglede za pun ekonomski oporavak.