Urednik i izdavač časopisa “Odbrana i spoljni poslovi - strateška politika”, Gregori Kopli, osvrnuo se u razgovoru za naš program na spoljnopolitičke prioritete Sjedinjenih Država i odnose Vašingtona sa Evropskom unijom, Rusijom i zemljama Zapadnog Balkana.
Kopli: “Glavni prioritet SAD, na medjunarodnom i unutrašnjem planu je ekonomija, tim više što su buduća ekonomska kretanja neizvesna i nepredvidiva, a to zahteva da se američka diplomatija koncentriše na pitanja oživljvanja američke i globalne ekonomije. U tom pogledu, novi prioritet imaju američko-kineski odnosi, u svetlu bilateralnih i složenih finansijskih i trgovinskih veza dve zemlje. Dakle, novi pristup SAD prema svetu ogleda se i u Obaminom suptilnom uočavanju spoljnopolitičkih, vojnih i ekonomskih ograničenja i prenapregnutosti SAD i nastojanja ka uskladjivanju američke politike u Iraku, Avganistanu i Pakistanu u svetlu rastućeg uticaja Kine, Indije, Rusije, Irana i drugih zemalja.”
Glas Amerike: Da li uočavate neka sporna spoljopolitička pitanja izmedju SAD i Evropske unije?
Kopli: “Rastuće spoljnopolitičke razlike se odražavaju u odnosima SAD i Evropske unije prema Rusiji, pa i Bliskom istoku. Evropska unija je u apsolutnoj zavisnosti od ruskog gasa. Drugim rečima, Rusija gradi svoj evropski uticaj preko energetskog sektora izgradnjom dva važna gasovoda, “Nabuko” i “Južni tok”, koji prolaze kroz Tursku, i biće ključni energetski snabdevač Evrope. Evropi je potrebna Rusija, koju Evropljani ne vide kao vojnu opasnost, i stoga se opiru opkoljavanju Rusije od strane NATO-a. Kao rezultat takvih oprečnih stavova, moglo bi da dodje do podela medju članicama NATO-a, što bi SAD trebalo da izbegnu. Rusija takodje ima novi uticaj i važno mesto u politici Turske. Ono što Vašington ne uočava u potpunosti je da je Turska napustila svoju poziciju velikog saveznika SAD i Velike Britanije i više se priklonila Rusiji. Ankara će stoga biti sklonija podršci ruskim ekonomskim i spoljnopolitičkim ambicijama, mada se interesi te dve zemlje razilaze na Balkanu.”
Glas Amerike: Šta ovako složena situacija znači za dalje odnose zemalja Zapadnog Balkana sa SAD i Rusijom?
Kopli: “Državna sekretarka Hilari Klinton je inicirala proces promene odnosa SAD prema Rusiji na prijateljskoj bazi. Realnost je da SAD, imajući daleko veće probleme na Bliskom istoku, u Iranu, Avganistanu, Pakistanu i drugde, nemaju ni interes ni političku volju u pogledu Balkana. Vašington će ostati prisutan u tom regionu, ali uglavnom preko Evropske unije ili uz nju. Putem izgradnje gasovoda kroz, recimo, Srbiju i Bugarsku, regionalni uticaj Rusije će biti povećan i te zemlje neće imati drugog izbora, do da se još više okrenu ka Moskvi. Sada se postavlja pitanje šta bi SAD mogle da ponude balkanskim zemljama, kao neku vrstu kompenzacije ruskim nastojanjima. To će možda biti izraženo i u ublažavanju američkog pritiska na, na primer, Srbiju, i nastojanja da se Beograd još više pridobije na planu vojne, pa i političke saradnje.”