Pitanja o tome u kom pravcu se kreću američko-ruski odnosi ticala su se raznih oblasti – od kontrole naoružanja, preko programa za izgradnju američkog antibalističkog štita i iranskog nuklearnog programa, do bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma i američke zabrinutosti o stanju ljudskih prava i medijskih sloboda u Rusiji.
Zvaničnici Stejt dipartmenta i Pentagona pozivali su se na značajno unapređenje američko-ruskih odnosa i konkretne korake preduzete na nedavnom samitu u Moskvi, navodeći da se vojni odnosi dve zemlje vraćaju na pravi kolosek.
Nazvavši samit mnogo produktivnijim nego što se očekivalo, pomoćnik državnog sekretara za odbranu i međunarodnu bezbednost, Aleksander Veršbou, ukazao je na jedan od važnih rezultata:
„Potpisan je sporazum o neograničenom broju komercijalnih letova i do 4,500 letova godišnje za transfer američkih trupa i vojnog materijala kroz ruske vazdušne koridore, što će doprineti diversifikaciji linija snabdevanja i znatno smanjiti troškove za gorivo i trajanje letova,“ rekao je Veršbou.
Tokom oba pretresa u Predstavničkom domu zvaničnici su gotovo od reči do reči ponavljali da unapređenje američko-ruskih odnosa i eventualno obnavljanje punih vojnih kontakata neće ići na štetu glavnih američkih načela.
Vice-admiral Džejms Vinfild je direktor za stratešku politiku i planiranje pri Združenom generalštabu američkih oružanih snaga.
„Unapređenje vojnih veza sa Rusijom neće ići na štetu postojeće pozitivne vojne saradnje sa našim partnerima u NATOu i drugim važnim partnerima. Ne verujemo da vođenje politike „sve ili ništa“ u Evroaziji ili bilo gde drugde donosi prednosti i nadamo se da ćemo to predočiti našim ruskim kolegama putem unapređivanja saradnje u oblastima od obostranog interesa,“ rekao je Vinfild.
Pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, Filip Gordon, rekao je da su dve zemlje, otkako je predsednik Obama obećao da će "resetovati" odnose, preduzele važne korake za poboljšanje atmosfere i uzajamnu izgradnju dobre volje. Ali, Gordon je takođe istakao da neće biti promene u odnosima Sjedinjenih Država sa NATO saveznicima, i predvideo da se Vašington i Moskva i dalje neće slagati po pitanju Gruzije i proširenja NATO-a.
Demokratski kongresmen Dejvid Skot postavio je pitanje kako bi Sjedinjene Države reagovale na rusku ponudu o saradnji koja bi sadržavala neke preduslove.
"Ako bi Rusija predsedniku rekla: 'pomoćićemo vam da Iran obustavi program za proizvodnju nuklearnog oružja ako vi odustanete od izgradnje antibalističkog štita -- kakav bi bio američki odgovor?"
Pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, Filip Gordon, je odgovorio:
„Izgradnja sistema antiraketne odbrane u Evropi ili bilo gde drugde imala bi za cilj da nas zaštiti od postojeće pretnje. Puka spremnost da se pomogne u nastojanju da se suprotstavimo toj opasnosti verovatno ne bi bila dovoljna za zaključivanje da nam takav štit nije potreban“, rekao je Gordon.
Pozivajući se na zategnutost zbog Gruzije, rusko vojno prisustvo u separatističkim oblastima Južnoj Osetiji i Abhaziji i zabrinutost nekih centralnoevropskih i istočnoevropskih zemalja zbog ruske politike, demokrata Robert Veksler, koji predsedava pododborom za Evropu, rekao je da nema razloga za – kako se izrazio – „preterani optimizam o američko-ruskim relacijama.
„Rusija nije sprovela rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija niti prateće sankcije, ona nastavlja da izgrađuje nuklearnu centralu u Bušeru u Iranu, isporučuje iranskoj vladi opasno oružje, pa je čak potpisala ugovor sa Teheranom o isporuci antiraketnog sistema S-300,“ rekao je Veksler.
Pomoćnik državnog sekretara, Filip Gordon, rekao je zakonodavcima da je Obamina administracije saopštila Rusiji da bi prodaja savremenog oružja Iranu, kao što je pomenuti antiraketni sistem, stvorila istinske probleme u bilateralnim odnosima.
Što se tiče iranskog nuklearnog programa, Gordon je istakao da je Rusija prihvatila da sprovede zajedničku reviziju balističkih i nuklearnih pretnji u svetu, uključujući iranska nuklearna nastojanja.
Po Gordonovim rečima, jedan od ciljeva američkog interagencijskog tima, koji je u poseti Moskvi, je pružanje uvida ruskoj strani u američke analize i uveravanje Kremlja u neophodnost pojačanja pritiska ukoliko Iran ubrzo ne odgovori pozitivno na to pitanje.