Predstavnica Srbije u Svetskoj banci, Biljana Hroneos-Krasavac u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnula se na ekonomsku krizu u Srbiji, ulogu Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i njihovim prioritetima u Srbiji.
Glas Amerike: U Srbiji su prisutna oprečna misljenja o tome koliko duboko je kriza zahvatila zemlju i kada će joj doći kraj. Kakav je vaš stav po tom pitanju, koliko je u svemu tome značajna uloga Svetske Banke i koji su njeni trenutni prioriteti u Srbiji?
Hroneos-Krasavac: "Mnogi ekonomisti smatraju da kriza nije samo uvezena spolja već da je strukturne prirode i da je posledica stalnog odlaganja suštinskih reformi u Srbiji. I ja bi se delimično složila sa ovom konstatacijom ali ne smemo zaboraviti da je mnogo toga i uradjeno i da je prema analizama Svetske Banke i publikaciji „Doing business“ za 2004. godinu Srbija ponela titulu top reformiste, posebno u oblasti obezbedjenja povoljnije investicione klime i boljih uslova za obavljanje poslovanja.
Kada govorimo o dubini krize u Srbiji upotrebila bih konstataciju našeg vodećeg ekonomiste u Svetskoj banci, Dušana Vujovića - da je stanje zabrinjavajuće, ali ne samo u Srbiji već u čitavom regionu. To, medjutim, ne mora da znači da je situacija beznadežna, već da se pravim merama može doći do zadovoljavaljućih rešenja. Vlada Srbije je tu na pravom putu i potrebno je istaći da pored ovih kriznih mera treba razmišljati i o merama koje će Srbiju pozicionirati na jedan duži rok s obzirom da će po završetku krize doći do jedne nove preraspodele odnosa snaga u svetu i da će velike sile izaći sa novim tehnologijama tako da će pozicija malih zavisiti upravo od njihove mogućnosti da prate velike. Što se tiče trajanja krize, prema nekim analizama Banke, očekuje se oporavak krajem 2011. i početkom 2012. godine, ali moram priznati da je veoma nezahvalno davati bilo kakve prognoze.
Uloga Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda je svakako od presudnog značaja kako za Srbiju tako i za ostale zemlje u razvoju koje se suočavaju sa posledicama krize. Dok je Srbija zaključivanjem aranžmana sa MMF-om obezbedila spoljnu likvidnost, Banka joj pomaže u obezbedjivanju interne likvidnosti tj. smanjenja budžetskog deficita i nastavka sprovodjenja strukturnih reformi. Za tu svrhu se koristi instrument pod nazivom DPL (Development Policy Loan) i sledeći je u pripremi za Srbiju u septembru ove godine.
Kada su u pitanju prioriteti Banke u Srbiji - prihvaćeni su prioriteti Vlade Srbije, a to su infrastrukturni projekti. Sredstva za čuveni Koridor 10 odobrio je Upravni odbor Banke 9. jula. Vlada Srbije je potpisala taj sporazum 13. jula, a očekuje se da radovi otpočnu krajem oktobra. Pored ovog projekta tu je i projekat Reforme pravosudnog sistema koji je takodje prioritet i ključ za ulazak Srbije u Evropsku Uniju."
Glas Amerike: Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Srbiji u poredjenju sa ostalim zemljama u regionu?
Hroneos-Krasavac: "Većina zemalja u regionu ušla je u krizu strukturno neprilagodjena i sa nezavšenim reformama. Mnogi ekonomisti smatraju da bi krizu trebalo iskoristiti da se završi sa reformama i da se zemlje centralne i istočne Evrope izvedu na put stabilnog privrednog rasta. U regionu nema ni ekstremno dobrih, ni ekstremno loših zemalja, sa stanovišta stanja u ekonomiji i sve su uglavnom u lošoj pozicij.
Ono što je prednost Srbije u odnosu na druge zemlje jeste činjenica da njena kratkoročna zaduženja nisu velika, da je javni dug negde oko 30 odsto društvenog bruto proizvoda, što ostavlja mogućnost za dodatno zaduživanje spolja u poredjenju sa Hrvatskom, koja je duboko zadužena zemlja, gde javni i privatni dug dostižu 95 odsto društvenog bruto proizvoda. Iz tih razloga, da bi spasila javne finansije, Hrvatska uvodi porez solidarnosti u iznosu od 3 odsto na sva primanja veća od 400 evra kao i povećanje PDV-a sa 22 odsto na 23 odsto. Mi moramo da razvijamo jednu konkurentnu privredu ne samo u odnosu na region već i odnosu na svet, a u regionu treba privlačiti investicije koje će biti bazirane na znanju, novim tehnologijama, a takodje je potrebno uvećavati izvoz koji je glavni pokretač rasta društvenog bruto proizvoda. Moramo raditi na onome što su naše prednosti u regionu, razvoju poljoprivrede, jer je u svetu nestašica hrane, razvoju Beograda kao regionalnog centra i ulaganja u naše pametne ljude koji su takodje naša prednost."
Glas Amerike: U medijima u Srbiji se najavljuje poseta predstavnika Medjunarodnog Monetarnog Fonda krajem avgusta. Žta se može očekivati kao rezultat tih pregovora i koji su dalji koraci u tom procesu?
Hroneos-Krasavac: "Da, Fond dolazi u Srbiju krajem avgusta i to je uobičajena procedura za zemlje u tranziciji gde je došo do pada društvenog bruto proizvoda više od predvidjenog nivoa. Ako se malo vratimo unazad, mi smo zaključili aranžman sa Fondom u martu ove godine koji će biti na snazi do aprila 2011. i tada su dogovorene određene mere kako na fiskalnom tako i na monetarnom planu. Na monetrnom planu je sve ispunjeno, dakle održan je nivo rezervi, uvedene mere supervizije i obezbedjena stabilnost bankarskog sistema. Na fiskalnom planu je došlo do odstupanja jer je dogovoreni deficit iznosio 3 odsto, a trenutno je oko 4,5 odsto. Dakle, razgovaraće se o mogućnosti za prihvatanje većeg deficita, o paketu mera za povećanje prihoda i smanjenje rashoda. Takodje će biti otvoreno pitanje budžeta za 2010. godinu koji je od posebnog značaja za izlazak Srbije iz krize, razgovaraće se o njegovoj strukturi, tj. o tome sa kojim indikatorima će se ući u narednu godinu."