Neki kažu da uz dovoljno vremena, novca i podučavanja, svako dete može da razvije posebnu sposobnost. S druge strane, postoje i oni koji tvrde se talentovana deca rađaju, ne samo sa darom, već i željom da tim darom ovladaju.
Trinaestogodišnji Gejvin Lardžent svira već 5 godina. Počeo je da uzima časove gitare kada mu je bilo 8 godina, ali je ubrzo prestao.
„Ništa nisam učio, a svirao sam samo note koje su bile na hartiji i bilo je dosadno.“
„Postao je opsednut željom da otkrije note koje je čuo na kompakt disku, ili preko radija, ili uživo i već tada smo, kada mu je bilo 9 ili 10 godina, imali utisak da će mu muzika definitivno ostati u središtu pažnje“, kaže Melisa Lardžent, Gevinova majka.
Ta opsesija je jedno od osnovnih obeležja talentovane dece, ili vunderkinda, kaže Elen Viner, profesorka psihologije na Bostonskom koledžu.
„Mislim da ta deca imaju strast prema savršenstvu. Teško je otrgnuti ih od onoga čemu su naklonjeni.“
Džulijan Lejdž, koji je nedavno izdao CD pod naslovom „Saunding point“, počeo je da svira gitaru u petoj godini. Sada u 21, seća se kako je kao dete svirao satima, kada je o njemu snimljen i dokumentarac – pod naslovom „Osmogodišnji Džuls“. Ipak, on kaže da se nikada nije smatrao vunderkindom.
„Mlađi muzičari moje generacije koji su proglašeni vunderkindima, osećaju se kao da su omalovaženi, jer im to potkopava trud - hiljade sati koje su proveli vežbajući kako bi mogli da proizvedu zvuk na instrumentu.“
To misli i Rasta Tomas, za koga se takođe pričalo da je vunderkind, koji danas ima svoju baletsku trupu – „Bed bojs of dens“.
„Smatram da bi svaki sedmogodišnjak, koji bi prošao kroz obuku kroz koju sam ja prošao, dospeo na vrh, jer sam imao sate i sate vežbanja i milione dolara uložene u moje usavršavanje.“
Elen Viner, autorka knjige „Darovita deca – mit i stvarnost“, ne slaže se sa tim.
„Mislim da su ova deca zaista rođena sa velikim talentom. Darovito dete ne može da se odgaji. Ali sam uverena i da mora da im se omogući da razviju svoj talenat.“
„Rastao sam uz roditelje, u sredini koja mi je omogućavala da budem kreativan“, naglašava Džulijan Lejdž.
Tomas se slaže sa Džulijanom.
„Na kraju, sve zasluge pripisujem roditeljima i učiteljima.“
Konačno, i urođeni talenat i toplo porodično okruženje doprinose uspehu vunderkinda i kao deteta i kao odraslog umetnika.