Neke organizacije su došle do zaključka da ono što predstavlja otpad za jednog čoveka, može biti pravo blago za nekog drugog. Organizacija RiDu, za ponovnu upotrebu, odnosno reciklažu, neprofitna je grupa koja promoviše i obučava kompanije o ponovnoj upotrebi svega - od elektronske opreme do kuhinjskih elemenata. Organizacija navodi da je reciklaža stvari u usponu, pošto sve više ljudi mora da stegne kaiš usled teške ekonomske situacije, a sve je više i onih koji žele da posvete više pažnje očuvanju životne sredine. Jedan od takvih centara za reciklažu je u Baltimoru u Merilendu.
Posao u ovom stovarištu u Baltimoru cveta, jer mušterije kupuju sve - od građevinskog materijala do kućnih aparata. Džoj Goldsmit, jedna od mušterija, kupila je keramičke pločice.
„Imaju mnogo stvari koje mogu ponovo da se iskoriste. Dobro izgledaju, a i cene su vrlo prihvatljive.“
Goldsmitova kaže da je ovde već nabavila ogledala, prozore i kvake za renoviranje kuće. Ona je samo jedna od nekoliko hiljada stalnih mušterija u „Louding doku“, neprofitnom centru za reciklažu koji je specijalizovan za građevinske materijale. Lesli Kirklend, izvršna direktorka, pokušava da skine kvake sa starih vrata.
„Postoje dve strane ove misije. Jedna je spasavanje materijala koji je još koristan, da ne bude uništen i bačen na otpad; a druga je stavljanje ovih stvari na raspolaganje svima koji žele da uštede na građevinskom materijalu. Mi radimo kao menjačnica robe.“
Ovaj centar za reciklažu zasnovan na sistemu učlanjivanja, osnovan je pre 25 godina u malom stovarištu. Danas se objekat proširio na 4 000 kvadratnih metara, a centar ima više od 5000 članova. Svi materijali u „Louding doku“ su poklonjeni, a Kirklend kaže da donatori mogu da dobiju poreske olakšice.
„Donator može da bude svako ko pravi nove ili polovne građevinske elemente, bez obzira da li je to kompanija koja ima višak inventara kojeg mora da se reši ili individualni preduzimač. Mogu da nam poklone sve materijale koje povlače iz svojih projekata ili viškove materijala.“
Materijali se prodaju po ceni pripreme i skladištenja, koja iznosi otprilike 10 do 30 odsto maloprodajne cene. „Louding dok“ je popularan ne samo među ljudima koji poseduju kuće, nego i među manjim preduzimačima kao što je Greg Mejo.
„Ovde pravim najbolji posao. Tu se kupuje najpovoljnije. Mnoge stvari ti omogućuju da razviješ svoju kreativnost i da rezultat izgleda bolje.“
Ipak, ni centar za reciklažu ne odoleva recesiji.
„Ponuda je ono što pogađaju sadašnji događaji u ekonomiji. Snabdevači prazne svoja skladišta, jer ih zatvaraju, tako da neće ponovo da doniraju stvari. Renoviranje ili rušenje nekog objekta mogu biti odloženi zbog nedostatka sredstava. Zbog toga se smanjuje i mogućnost dolaženja do polovnih materijala koji preostaju iz nekog projekta“, ističe Lesli Kirklend.
Ona kaže da je potražnja uprkos tome velika i to ne samo zato što je ovaj vid kupovine povoljniji, što potvrđuje i Čarls Trešer.
„Trudim se da koristim reciklirane materijale ne samo da bih uštedeo, nego i zbog životne okoline. Kao na primer ova drvena greda koju ću staviti na plafon; sve što moram da uradim je da je malo išmirglam i izgletujem. Biće to sjajna greda za plafon.“
Mnogi elementi ovde su ili zastareli ili nepotrebni. Ipak, neki još uviđaju njihovu vrednost. Lilijan Edvards je došla da kupi vrata sa mrežicom i pronašla nešto još povoljnije.
„Videla sam tu malu drvenu škrinju po ceni od svega 5 dolara. Odmah sam rekla da to mogu da kupim.“
Lilijan Edvards kaže da će ponovo ofarbati škrinju i da će ona lepo izgledati u njenoj kući. Iako joj predstoji gotovo sat vožnje do kuće, rekla je da joj se put do „Louding doka“ isplatio.