Nedavna severnokorejska podzemna nuklearna proba obnovila je debate u Vašingtonu o tome kako postupati sa režimima koji nastoje da postanu nuklearne sile. Vojni analitičari ističu da će reakcija Obamine administracije na tu probu biti pažljivo praćena u Iranu, zemlji za koju se veruje da takođe ima nuklearne ambicije.
Spremnost Severne Koreje da se oglušuje o zabranu nuklearnih i raketnih proba od strane Ujedinjenih nacija pokazuje se kao ključni test za Obaminu spoljnu politiku. Sekretar za odbranu Robert Gejts nedavno je uputio ozbiljno upozorenje Pjongjangu.
"Nećemo stojati skrštenih ruku dok Severna Koreja izgrađuje sposobnost uništavanja svakog cilja u regionu, uključujući naše," rekao je Gejts.
Upozorenje je upućeno u odgovor na prošlomesečnu, drugu u poslednje tri godine, severnokorejsku nuklearnu probu. Tom Šiber, iz Nacionalnog instituta za javnu politiku, kaže da je Amerika sada pod pritikom da pokaže da se ne šali.
"Iran prati kako ćemo da reagujemo na Severnu Koreju. I obratno, Pjongjang prati sve ono što čini Iran, da bi video da li je Amerika tvrda samo na rečima, da li možemo da prođemo nekažnjeni ili će biti nekih konsekvenci na te agresivne akcije," kaže Šiber.
Veruje se da i Iran radi na razvoju nuklearnog oružja iako tvrdi da je svrha njenog programa miroljubiva proizvodnja električne energije. Vašington nastoji da u saradnju sa Savetom bezbednosti UN nađe diplomatsko rešenje za oba ta problema. To telo je u prošlosti uvodilo sankcije i Teheranu i Pjongjangu, ali sa minimalnim efektom. U slučaju Severne Koreje, razlog za nedavno prikazivanje snage možda je više unutrašnja politika. Neki analitičari kažu da njen lider, Kim Džong-Il, želi da osigura da vojska podrži njegovog naslednika.
Ali u Iranu, motivi su možda pomešani. Američki spoljnopolitički ekspert, Flint Leveret, kaže da Vašington mora da učini više da umiri Teheran jer, uprkos Obaminim pozivima na poboljšanje odnosa, Teheran veruje da Amerika nastavlja sa politikom bivšeg predsednika Buša.
"Brine me da bi obećanje ove početne retorike moglo da bude potkopano nedostatkom novih inicijativa, posebno ako administracija nastavi da koristi prikazanu spremnost na dijalog kako bi prikupila podršku za proširenje sankcija. To bi moglo da potkopa uverljivost svake diplomatske inicijative," kaže Leveret.
Drugi se zalažu za tvrđi stav. Penzionisani generalpukovnik vazduhoplovstva, Tomas Mekinerni, kaže da će Amerika, ako diplomatija prema Iranu i Severnoj Koreji ne uspe, možda morati da napadne njihova nuklearna postrojenja.
"Zato što verujem da se spremnost Irana da preda radikalnim islamskim teroristima nuklearno oružje, ili oružja, jer će ih biti više, dramatično povećava," kaže Mekinerni.
Ali Tom Šiber kaže da to neće biti neophodno sve dok bude postojao snažan sistem nuklearne odbrane. On kaže da bi trebalo preispitati nedavnu odluku Obamine administracije da smanji troškove za raketnu odbranu.
"Propust da se to učini mogao bi da izazove širenje te tehnologije i deluje protiv upravo onih snaga koje kontrolišu to širenje," kaže Šiber.
Ranije ove godine, u Pragu, predsednik Obama je obećao da će pokrenuti globalno nastojanje na ograničavanju širenja nuklearnog oružja. Eksperti kažu da će njegova reakcija na Severnu Koreju i Iran možda pokazati koliko će to nastojanje biti efikasno.