Prvi brodovi za potragu za delovima nestalog aviona kompanije "Er Frans" 447, krenuli su danas ka južnom Atlantiku, međutim loši vremenski uslovi i dubina okeana, koja na mestu nesreće dostiže 7,000 metara, značajno će im otežati posao.
Vođa francuskog tima za istraživanje uzroka nesreće, Pol Luis Arslanian rekao je da nije optimista u pogledu pronalaženja crnih kutija i potvrdio da nema dokaza da je avion imao problema pre poletanja. On je rekao da prvi izveštaji o nesreći mogu da se očekuju krajem meseca.
Na mestu tragične avionske nesreće aviona "Er Fransa" za sada su pronađeni samo jedno sedište i razbacani ostaci aviona koji plutaju na površini od oko 5 kvadratnih km na oko 950 km od obale Brazila. Relativno mali otpaci i to samo nekoliko njih, ukazuju na to da se avion srušio gotovo netaknut.
"Sve što mogu da saznaju na osnovu ostataka u okeanu, biće dragoceni dokazi", kaže Džon Hansman profesor aeronautike na masačusetskom Institutu za tehnologiju
Istražitelji će ispitati vetrove, okeanske struje i ostatke aviona kako bi utvrdili tačno mesto gde je avion udario u vodu. Američki vojni izviđački avion, P3 Orion pomaže pri traganju, a na putu je i francuski spasilački brod na kome mogu da se postave specijalni roboti, koji su u mogućnosti da pretražuju dubine i do oko 6 hiljada metara kako bi locirali i izvukli olupinu aviona. Stručnjaci međutim upozoravaju da bi crne kutije mogle da budu čak 3 hiljada metara ispod površine i da postojeća oprema možda nema kapaciteta da locira ostatke u tom delu okeana.
"To je veoma brdovit teren, kao da tražite avion na površini planine. Možete da budete vrlo blizu, a da i dalje ne možete da vidite olupinu", priča Hansman.
Meteorolog Henri Margisiti je u izjavi za Glas Amerike rekao da je let 447 možda naišao na tropsku oluju blizu ekvatora sa vetrovima brzine od 161 kilometar na čas, dok drugi stručnjaci spekulišu da su turbulencija i munje bile uzrok nesreće. Ipak, jedan avion kompanije "Lufthanza" preleteo je gotovo istom putanjom u skoro isto vreme, bez ikakvih problema.
Za porodice koje su izgubile voljene, nada pobeđuje realnost. Supruga putnika Artura Kouklija uporno zove njegov mobilni telefon.
"Nisam probala danas, ali juče je zvonio. Možda nisu na dnu okeana. Tome se nadam, ali plašim se da danas počinjem da gubim nadu", sa tugom konstantuje Patriša Koukli.