Iako retka u Vašingtonu, umetnička dela sa političkom porukom privlače veliku pažnju. Izložba "O normalnosti: Umetnost u Srbiji 1989–2001", o kako i sam naziv insinuira, mračnom periodu na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih, otvorena je još 2005. godine i predstavljena srpskoj publici u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, gde je kako priča kustos muzeja, Dejan Sretenović bila odlično primljena.
"Mi smo (izložbu)
kao kustoski tim koncipirali pre svega kao lokalno orijentisanu, jer
smo pokušali da ponudimo publici panoramu raznovrsnih umetničkih
pozicija iz 90-ih godina od kojih mnoge nisu ni viđene, a i da
razmotrimo čitav jedan period, kako u našoj društvenoj, tako i u
istoriji umetnosti", priča Sretenović.
U izložbi je originalno imalo učešće 60-ak umetnika sa oko 100 radova, ali je, zbog prostornih ograničenja i konteksta izlaganja, u Vašingtonu izloženo reprezentativnih 24 umetničkih dela, koja najbolje prikazuju kritičku poziciju koju je većina umetnika zauzimala, prema rečima Sretenovića, odnosno način na koji se određene društvene traume, oblici ponašanja i ideološki obrasci reflektuju u umetničkim delima.
"Ova izložba predstavljena ovde, u Vašingtonu, s jedne strane treba da promoviše srpsku umetnost i same umetnike, ali s druge strane ona ima za cilj da na neki način koriguje crno-belu sliku, koja je u američkom društvu stvorena zahvaljujući medijima i pokaže koliko je ovaj vitalni segment srpskog društva 90-ih bio značajan u podizanju svesti o tome šta se događa", kaže Sretenović.
Direktor i kustos "Kacen" art centra, Džek Rasmusen je odlučio da postavi ovu izložbu pošto je video katalog Muzeja savremene umetnosti i shvatio da će ova izložba izazvati upravo ono od čega druge galerije beže – kontroverzu i osećaj neprijatnosti.
"To je ono što nam je bilo potrebno – protivotrov za kul, nepristrasnu umetnosti koju obično izlažemo. Ovo su odlični radovi koji prikazuju umetničku reakciju na totalitarni režim i, u krajnjoj liniji, ovo je priča o preživljavanju i zbog toga je vrlo teška; ovo nije izložba na koju dođete samo da prozujite", smatra Rasmusen.
Ambasada Srbije u Vašingtonu takođe se angažovala u sprovođenju ovog projekta, prvenstveno zbog potencijala koje izložba ima u smislu predstavljanja Srbije u nekom drugom svetlu, ali ne zazirući od svoje prošlosti i političke odgovornosti.
"Mislim da ova izložba na jedan način pokušava da promeni sliku o Srbiji, jer slika o Srbiji se, na jedan nepravedan način, uopšte nije promenila u odnosu na 90-te kada smo imali te loše odnose i kad se izdešavalo šta se izdešavalo. Uopšte se slika nije promenila u 2000-im", kaže ambasador Srbije u Vašingtonu, Vladimir Petrović.
Ako je suditi po prvoj večeri, izložba će definitivno postići sve ono čemu su se organizatori i umetnici nadali. Žena koja je došla iz Njujorka da poseti prijatelje došla je da pogleda izložbu jer je, kako kaže, "zanima šta se dešava na srpskoj umetničkoj sceni. Uskoro treba da se preselim u Beograd i čula sam da su ljudi sada raspoloženiji nego što mogu da vidim sa ovih slika, ali mi je drago da su umetnici protestovali u to vreme i dopada mi se što čitava izložba odiše sarkazmom".
A težina i politička konotacija radova nisu zasmetali vašingtonskoj publici. "Ne smeta mi, drago mi je da vidim političku umetnost. Mislim da treba da nam pokažete još više", smatra druga žena koja je došla na otvaranje izložbe sa koje niko nije izašao ravnodušan, s obzirom da su neki od radova prilično uznemirujući, ali su svi izašli malo mirniji videvši da umetnici u Srbiji tokom 90-ih nisu držali širom zatvorene oči.
Izložba će biti otvorena do 5. juna 2009. godine.