O novoj strategiji i piroritetima administracije predsednika Baraka Obame u borbi protiv terorizma, razgovarali smo sa saradnikom njujorškog “Karnegijevog Saveta za medjunarodnu politiku”, Džonatanom Klarkom.
Klark: “Jezik koji predsednik Obama koristi je veoma različit od onoga koji je koristio predsednik Buš, a ogleda se u prijateljskoj i miroljubivoj poruci muslimanskom svetu na šta ukazujem i u mom članku ‘Globalni terorizam’, koji će objaviti ‘Karnegijev savet za medjunarodnu politiku’. Uprkos retorici predsednika Obame, na praktičnom planu, posebno u pogledu Avganistana, nema bitnije razlike u stavovima dve administracije - Bušove i Obamine, koja u prvom trenutku takodje pribegava vojnim merama. Dakle, imate intenziviranje vojnih aktivnosti u Avganistanu i neizvestan razvoj dogadjaja u Pakistanu gde se gubi kontrola u odnosu na aktivnosti Talibana. Uopšte uzevši, prioritet administracije u borbi protiv terorizma jeste da se antiterorističkim nastojanjima pridruži što veći broj zemalja širom sveta, uključujući i progresivne islamske zemlje, bez podele na ‘nas’ i ‘njih’, pošto je ta borba zajednička odgovornost svih zemalja medjunarodne zajednice.
Glas Amerike: Koji su ključni elementi u političkoj saradnji i stavovima SAD i EU u kontekstu borbe protiv terorizma?
Klark: “Možda zvuči iznenadjujuće, ali je tačno da je ključni elemenat povezivanja SAD i EU - sama borba protiv terorizma. SAD nastoje da obezbede dodatnu evropsku pomoć: vojnu, finansijsku, adminstrativno-pravnu, posebno u pogledu izgradnje civilnog društva u Avganistanu, pa i u Pakistanu. Uopšte uzevši, Vašington želi intenzivniju angažovanost EU. S druge strane, postoji izvesno neslaganje medju evropskim zemljama u pogledu antiterorističkih aktivnosti, pa i prema SAD, a odnosi se na upotrebu vojne sile. Nemačka, a donekle i Francuska, opiru se tome, mada postoji načelna saglasnost o potrebi da se pomogne finansijski i u pogledu civilnih savetnika, što će Nemačka, pa i neke druge evropske zemlje, učiniti. Dakle, postoje razlike u pogledu vojne saradnje i drugih vidova doprinosa.”
Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude uloga Rusije u borbi protiv terorizma, a u svetlu njenih odnosa sa Evropskom unijom i SAD?
Klark: “Odnos ove administracije prema Rusiji je dvosmislen. S jedne strane, Bela kuća želi dobre odnose sa Moskvom, a sa druge - te želje su prožete dubokom sumnjom prema Rusiji. Postoji bojazan da bi Moskva mogla da iskoristi svoje dobre odnose sa Iranom, dobrim delom muslimanskog sveta, nekim evropskim zemljama, kao i svoj energetski uticaj da bi radila na podrivanju američkih spoljnopolitičkih interesa. Pored toga, u vašingtonskim krugovima se smatra da je EU daleko spremnija na ustupke prema Rusiji što se sagledava u negativnom svetlu, kao rezultat vojne i energetske moći Rusije. Za SAD, trenutno će najvažnije pitanje biti spremnost Rusije da pomogne u pogledu Irana, i u Avganistanu, pa i Pakistanu. Moskva ima dobre odnose sa Iranom i bila je angažovana u procesu nuklearnih i odbrambenih aktivnosti te zemlje, a smatra se da bi mogla da bude od pomoći i u Avganistanu.”