Na inicijativu Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu osvrnula se, u ekskluzivnom razgovoru za naš program Sabine Frajzer, direktorka programa za Evropu Medjunarodne krizne grupe.
Sabine Frajzer: „Mislim da je odluka srpske vlade da se obrati Medjunarodnom sudu pravde bila veoma oštroumna, ona je pre svega odložila proces priznavanja Kosova, jer mnoge zemlje oklevaju da priznaju Kosovo pre nego što čuju presudu tog suda. Ta odluka je takodje čitav problem učinila veoma pravnim i tehničkim. Šta god da sud odluči, srpska vlada će moći da kaže – vidite, Medjunarodni sud je tako odlučio, mi nećemo osporavati njegovu odluku, i na neki način je pomalo skinut pritisak sa srpske vlade da nastavi da se izjašnjava o kosovskom statusu, oni sada mogu da kažu da je proces u toku i da treba sačekati. Zato je to bio dobar politički potez vlade u Beogradu da se obrati sudu. Prerano je reći kakva će presuda biti ali mislim da će se kosovska nezavisnost nastaviti, i da će zemlje nastaviti da je priznaju, ali mnoge ipak čekaju na odluku suda.“
Glas Amerike: "U svojoj incijativi da ospori nezavisnost Kosova Srbija ima podršku Rusije. Da li mislite da će se u budućnosti Srbija možda politički više okrenuti Moskvi ili nastaviti da bude orijentisana ka Evropskoj uniji?"
Sabine Frajzer: „Mislim da je vlada Srbije, posebno aktuelna vlada, napravila jasan izbor i izabrala EU. Ne mislim da oni veruju da je budućnost Srbije uz Rusiju, već misle da je budućnost Srbije kao punopravne članice EU. Naravno, Rusija je u prošlosti podržavala Srbiju ali stvaran nivo ruskog uticaja je u Srbiji je relativno ograničen, ona ima izvestan ekonomski uticaj, kupila je neka ključna energetske postrojenja, ali na kraju krajeva, Rusija je ipak udaljena, i nema mnogo toga da ponudi Srbiji, EU ima da ponudi mnogo više, i zato mislim da će ruski uticaj ostati minimalan.“
Glas Amerike: "Put Srbije ka prijemu u Evropsku uniju trenutno blokira Holandija, koja insistira na punoj saradnji Beograda sa Haškim tribunalom. Kako Medjunarodna krizna grupa procenjuje sadašnji nivo te saradnje?"
Sabine Frajzer: „Mi se slažemo sa stavom Holandije da Mladić mora da bude u Hagu pre nego što Srbija može da nastavi sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i pre otvaranja punih pregovora o članstvu, ali takodje verujemo da Beograd čini značajne korake da unapredi saradnju sa tužilaštvom, i Srbija je u stanju da narednih meseci izruči Mladića Hagu, tako da smo optimisti da će Beograd preskočiti tu poslednju prepreku, i da će se pregovori nastaviti punom parom. Za mir i stabilnost u regionu je veoma važno da Srbija nastavi svoj evropski put i nema rzaloga zašto ona ne bi uživala iste prednosti kao i druge zemlje zapadnog Balkana. Srbija je sprovela niz reformi u različitim oblastima i pregovori sa Evropskom unijom će joj zapravo pomoći u tom procesu.“
Glas Amerike: "Kada govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom, nedavno su se pojavili nezavisni izveštaji o ratnim zločinima počinjenim na severu Albanije nad srpskim i albanskim žrtvama, takodje postoje izveštaji o trgovini organima na Kosovu, i srpska javnost želi da ti slučajevi budu ispitani. Da li smatrate da bi jedna medjunarodna istraga dovela do konstruktivnijeg odnosa srpskog javnog mnjenja i većeg poverenja u medjunarodno pravosudje, uključujući i Haški tribunal?"
Sabine Frajzer: „Veoma je važno da gradjani Srbije osete da njihova prava mogu da budu branjena pred medjunarodnim sudovima. Već je proces u Medjunarodnom sudu pravde primer da Srbija ima poverenje u medjunarodna pravna tela. Važno je da se svi zločini procesuiraju i kazne, zločini nad Srbima takodje, kako bi se pokazalo da se srpske žrtve uzimaju u obzir, i veoma je važno da tu vide rezultate.“
Glas Amerike: Na kraju, ako možemo da se vratimo današnjim dešavanjima, predsednik Srbije je posetio Kosovo, u sred kontroverze u pogledu toga kome je zahtev za posetu upućen i ko ga je odobrio. Kako vi gledate na tu posetu?"
Sabine Frajzer: „Nadam se da će poseta imati pozitivan ishod, Srbija očigledno i dalje ima ogroman uticaj na Kosovu, posebno medju kosovskih Srbima, ali u krajnjoj liniji Srbija i Kosovo moraju da budu susedi i pronadju načine da saradjuju i razviju dobre odnose. Kosovski Srbi su u veoma teškoj situaciji proteklih nekoliko godina, Beograd pokušava da im pomaže, nova kosovska vlada je i sama preduzela impresivne mere da pokuša da suzbije korupciju i kriminal… Naravno iz Srbije na Kosovo pristižu ogromna novčana sredstva, a mnoga od njih su izgubljena, mnogo novca je završilo u privatnim džepovima. Važno je da Beograd istraži tu korupciju i kazni ljude umešane u korupciju na visokom nivou. Beograd ima priliku da pozitivno utiče na situaciju kod srpskog stanovništva Kosova, i da saradjuje više sa Prištinom, kako bi se postarao da ona bude barem informisana o finansijskim transferima iz Srbije na Kosovo. Potrebno je postoje propisi, zakoni koji će obezbediti da ta sredstva budu utrošena u korist kosovskih Srba kojima je pomoć potrebna, a ne grupe pojedinaca.