Ministri inostranih poslova Severnoatlantskog saveza, NATO-a, dogovorili su se nedavno da obnove veze sa Rusijom, suspendovane u avgustu 2008. posle petodnevnog rata između Rusije i Gruzije.
Savet NATO-Rusija osnovan je 2002. godine sa namerom da postane forum za dijalog i saradnju između dva bivša neprijatelja iz vremena Hladnog rata. U okviru tog saveta, 26 članica NATOa razgovara sa Rusijom o pitanjima o kojima se slažu - kao što su suzbijanje terorizma i ograničavanje širenja nuklearnog naoružanja, i o pitanjima o kojima se ne slažu – kao što su proširenje NATOa i antiraketna odbrana.
Prošlog avgusta, posle petodnevnog rata između Rusije i Gruzije, NATO je suspendovao tu saradnju, optuživši Moskvu za „nesrazmernu“ vojnu akciju. Ali tokom nedavnog sastanka u Briselu, ministri inostranih poslova NATOa dogovorili su se da obnove rad Saveta NATO-Rusija. Odluku je objavio generalni sekretar NATOa, Jap de Hop Shefer.
„Rusija je važan činilac. Rusija je globalni činilac, što znači da je nemoguće ne razgovarati sa njom,“ rekao je on.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton je tokom svog prvog učešća na sastanku NATOa u tom svojstvu ponovila to gledište.
„Iako se alijansa ne slaže, i ne treba da se slaže u svemu što se odnosi na Rusiju, mi možemo da se složimo, i slažemo se, da moramo da pronađemo načine za konstruktivnu saradnju sa Rusijom u oblastima od zajedničkog interesa. Takođe se slažemo da moramo da pronađemo način za delovanje u oblastima u kojima se naša gledišta ne podudaraju i ostanemo čvrsti kada su u pitanju naši principi i naši najvažniji interesi,“ rekla je Klinton.
Mnogi stručnjaci, među kojima je i Džejson Lajal, iz Škole za javne i međunarodne poslove Vudro Vilson, pri Univerzitetu Prinston, pitaju se da li se nešto promenilo tokom poslednjih sedam meseci, što bi opravdalo zaokret u politici NATOa.
„Apsolutno ništa se nije promenilo. U stvari, Rusija je nastavila da krši mirovni plan koji je trebalo da zaustavi taj rat. Ona se praktično ukopala u Abhaziji i Južnoj Osetiji i utvrdila svoje vojne baze u tim oblastima. Dakle, učinila je veoma malo za opravdanje zaokreta u odnosima. Mislim da je više reč o shvatanju unutar NATOa da je mnogo bolje da Rusija bude uključena, nego da bude isključena iz procesa donošenja odluka,“ kaže Lajal.
Šon Kej, sa Univerziteta Veslijan, u Ohaju, kaže da su zemlje članice NATOa još uvek podeljenih mišljenja o tome, uprkos odluci da se kontakti sa Rusijom obnove.
„Saveznicima u NATOu, posebno onim ključnim kao što su Nemačka i Francuska, vema je stalo do dobrih odnosa sa Rusijom. Zbog toga ideja o njenom dugoročnom kažnjavanju zbog Gruzije jednostavno nije bila moguća. Neke od istočnoevropskih članica nisu srećne zbog toga, što je razumljivo s obzirom na njihovu istorijsku perspektivu. Ali, na kraju dana, ipak moramo da krenemo napred,“ kaže Kej.
Mnogi analitičari ističu da je zaokretu doprinela želja Obamine administracije da uspostavi pozitivan odnos sa Rusijom. Američki ambasador u NATOu tokom Klintonove administracije, Robert Hanter, kaže da je sada na Rusima da pokažu spremnost za saradnju sa alijansom.
„Videćemo da li su spremni za saradnju unutar Saveta NATO-Rusija ili će početi da stavljaju razne prepreke, kao što su to činili i pre rata sa Gruzijom. Po mom mišljenju, Rusija treba da pokaže da neće ponoviti u bilo kom obliku ono što je učinila u Gruziji, pa će poverenje ponovo početi da raste,“ kaže Hanter.
Jedna predstavnica NATOa izjavila je da će se Savet NATO-Rusija sastati u aprilu, ubrzo posle samita alijanse, predviđenog za početak tog meseca.