Parlamentarni izbori nedavno održani u Izraelu mogli bi da uspore mirovni proces sa Palestincima, što bi - kažu analitičari - moglo da dovede do nesuglasica između nove izraelske vlade i nove američke administracije.
Izraelci se suočavaju sa političkim zastojem. Posle nedavno održanih parlamentarnih izbora, stranka Kadima, ministarke inostranih poslova Cipi Livni, vodi za samo jedno mesto ispred stranke Likud, bivšeg premijera Benjamina Netanjahua. Ni jedna od dve stranke nije ni blizu apsolutne većine u Knesetu, koji broji 120 mesta, pa oba lidera sada nastoje da sastave koaliciju. Kome će se poveriti osnivanje nove vlade odlučiće predsednik Šimon Peres.
David Makovski, direktor Projekta za bliskoistočni mirovni proces, u vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politiku, kaže da su nacionalističke i religiozne stranke, uključujući Likud, osvojile ukupno 65 mesta, što bi moglo da bude prednost za Benjamina Netanjahua,
„Umerenjaci su pretrpeli udarac zbog Hamasovih bombi. Znam da ima onih koji se ne slažu, ali zaista mislim da je Hamas pomogao desničarskim strankama,“ kaže Makovski.
Cipi Livni podržava osnivanje palestinske države dok Netanjahu obećava ugušivanje Hamasa koji kontroliše pojas Gaze i udržava se od obećavanja teritorije Palestincima. David Makovski kaže da je, posle nedavnog rata sa Hamasom u pojasu Gaze, malo verovatno da će doći do značajnijeg napretka ka miru.
„Hamas je to unazadio za duže vreme. Čak ako Cipi Livni osnuje vladu, ne vidim da bi mogla da postigne neki značajniji dogovor o palestinskom pitanju,“ kaže Makovski.
Dok neki analitičari smatraju da su izbori u Izraelu unazadili mirovni proces sa Palestincima, drugi smatraju da je krupniji problem iranski nuklearni program iako je američki predsednik Barak Obama nagovestio spremnost da pregovara sa Teheranom. Izvršni direktor vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, Robert Satlof, kaže da će ta potencijalna promena strategije uticati na američko-izraelske odnose.
„Ključna inicijativa, ključna diplomatska promena koji će preduzeti Obamina administracija je ’tvrda diplomatija prema Iranu.’ To pitanje biće od daleko veće važnosti nego pitanje mira između Izraela i Palestinaca,“ kaže Satlof.
Majkl Oren, stručnjak za Bliski istok u Diplomatskoj školi univerziteta Džordžtaun, u Vašingtonu, smatra da je mogućno da dođe do frikcije između Obamine administracije i nove izraelske vlade.
„Svaka izraelska vlada, čak i centristička, a svakako neka vlada desno od centra, biće ako ne na putu sudara onda svakako na putu frikcije sa ovom administracijom,“ kaže Oren.
Palestinski predsednik Mahmud Abas kaže da će, ma ko došao na čelo Izraela, biti obavezan da nastavi mirovne razgovore i ispunjava međunarodne obaveze.