Trideseta godišnjica islamske revolucije u Iranu pada izmedju – američkih predsedničkih izbora prošlog novembra i predstojećih iranskih predsedničkih izbora u junu. Analitičari medjutim ukazuju da do promena u američko-iranskim odnosima neće doći tako lako.
Na prvi pogled, Iran ima sva obeležja demokratske države. Tu su izbori, funkcionalni parlament i predsednik kao najviši lider zemlje. Medjutim, bliskoistočni Aleks Vatanka iz analitičke firme „Džejns“ ističe da prvi utisci mogu da zavaraju.
„Budimo iskreni. Iran je daleko više demokratska država od većine njegovih arapskih suseda na Bliskom istoku. Izbori do izvesne mere oblikuju političku scenu. Ali, oni nisu slobodni ni pošteni, a nisu ni demokratski. Ako pogledate malo bolje - režim kaže svom narodu – 'reći ćemo vam za koje kandidate bismo želeli da glasate'.“
Vlast u Iranu je u suštini u rukama vrhovnog lidera islamske republike, Ajatole Alija Hameneija. On je tek druga ličnost na tom položaju. Prva je bio otac islamskog Irana, Ajatola Ruholah Homeini. Vlast je takodje koncentrisana u rukama oko 50 ljudi, članova tela poput Saveta čuvara islamske revolucije i Saveta za vanredne situacije. Parlament može da kritikuje predsednika, što je i činio posebno kada je u pitanju ekonomska politika. Medjutim, parlament ima tendenciju da se kloni osetljivih pitanja poput nuklearnog programa i odnosa sa Sjedinjenim Državama.
Paravojna Iranska revolucionarna garda pojavila se takodje kao važan centar moći nakon osam godina rata sa Irakom osamdesetih godina. Predsednik Mahmud Ahmadinedžad, najbolje poznat na Zapadu po svojoj oštroj retorici, je bivši član Revolucionarne garde i ratni veteran koji puno duguje političkoj podršci bivših kolega. Medjutim, nije jasno koliko vlasti zaista ima on ili bilo koji drugi predsednik. Analitičari ukazuju da će ekonomija biti ključno pitanje na izborima u junu. Zarada od prodaje nafte je opala, dok je prošle godine zabeležena inflacija od preko 25 odsto. Reva Bala, ekspert za Iran u analitičkoj firmi Stratfor, smatra da su subvencije koje omogućavaju potrošačima da kupuju jeftini benzin politički popularne, ali veoma skupe.
„Iranu postaje sve teže da se održi i da održi izdašne subvencije. Stoga će doći do zamrzavanja tih subvencija, što bi moglo da dovede do brojnih kritika na račun predsednika i da bude faktor na predstojećim izborima.“
Američki predsednik Barak Obama nagovestio je da je spreman da direktno razgovara sa Iranom pod odgovarajućim uslovima. Medjutim analitičarka Reva Bala kaže da će Revolucionarna garda verovatno imati uticaja i na izborima i u svim budućim američko-iranskim razgovorima.
„Jedna stvar koju treba imati na umu je da će, bez obzira na to koja frakcija bude pobedila, Iranska revolucionarna garda imati značajan uticaj. A, ona uglavnom odražava stavove konzervativne, tvrde linije unutar Irana.“
Bez obzira na ishod glasanja, 30 godina sumnje i neprijateljstva verovatno neće biti lako izbrisano ni posle izbora u Sjedinjenim Državama i Iranu.