Povodom smene general-pukovnika Zdravka Ponoša, dosadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije, razgovarali smo sa Danijelom Nelsonom, predsednikom i izvršnim direktorom konsultantske firme Globalni koncepti i komunikacije. Nelson, inače dobar poznavalac prilika u jugoistočnoj Evropi, smatra da bi odlazak reformski orijentisanog generala mogao da uspori preko potrebnu reorganizaciju snaga bezbednosti Srbije.
„Ne izgleda dobro, jer svet i dalje posmatra Srbiju, predsednika Tadića i druge lidere očekujući od njih odlučnu reformsku orijentaciju. General Ponoš je izgledao kao ličnost koja je tome bila predana, naročito u poređenju sa ministrom odbrane Šutanovcem. U sukobu koji je nastao između njih dvojice, Tadić se opredelio za političkog, a protiv vojnog funkcionera, koji je po svemu sudeći bio zainteresovan za sprovođenje reformi u vojsci.“
To bi, kaže Nelson, moglo da predstavlja problem za Srbiju u budućnosti. Smenjivanjem generala Ponoša, kojeg Nelson naziva saveznikom proreformskog Borisa Tadića, oslabljena je pozicija predsednika Srbije kao i demokratska nastojanja u Srbiji.
„Svi mi koji znamo Ponošev rezime imamo visoko mišljenje o njemu. Verovali smo da će on predvoditi istinsku reformu vojske Srbije, u skladu sa zapadnim standardima. Ponoš se držao zapadnog kriterijuma da je vojska pod civilnom kontrolom, čak i u ovom trenutku, jer u svojim reagovanjima ni jednom nije sporio pravo predsednika Tadića da ga razreši dužnosti.“
Nelson dodaje da je za većinu spoljnopolitičkih posmatrača smenjivanje generala Ponoša razočarenje. O važnosti reformi Vojske Srbije naš sagovornik dodaje:
„Pripadnici srpskih snaga bezbednosti učestvovali su i podržali neke od najtežih ratnih strahota počinjenih krajem 20. veka. Dakle, nisu se poneli profesionalno. Ovim ne želim da opravdam druge, ali neke od akcija su bile toliko negativne da je to nagnalo zapadne sile da intervenišu protiv Srbije. Stoga je važno da snage bezbednosti sprovedu reforme i da budu odgovorne demokratskim civilnim vlastima. To se do sada nije dogodilo. Smenjivanje generala Ponoša pokreće i pitanje da li reformske snage u okviru vojske i izvan nje imaju podršku predsednika Tadića.“
Srbija očigledno neće moći da se pridružu Evropskoj uniji niti NATO-u bez temeljne reforme sektora bezbednosti, kaže Nelson. Naš sagovornik pri tom dodaje da nije čudo što posle kampanje bombardovanja, mnogi u Srbiji ne gaje simpatije prema NATO-u. No, Nelson izražava uverenje da većina građana u Srbiji ipak teži povezivanju sa Evropom, a ne izolaciji od Zapada.
„Srbi treba da shvate da moraju da dokažu da zaslužuju prijem u klub ne samo zapadnih demokratija, nego i u krug zemalja sa ugledom, što do sada nije bio slučaj.“
Opasnost za Srbiju je u tome što, kada se dogode stvari kao što je smenjivanje jednog visokog, reformski orijentisanog funkcionera, njeni prijatelji u svetu počinju da sumnjaju u spremnost zemlje da okrene novi list i ubrza proces reforme i demokratizacije, zaključuje spoljnopolitički ekspert Danijel Nelson.