U okviru jedne međunarodne studije, najmanje polovina pacijenata sa hroničnim oboljenjima u Sjedinjenim Državama izjavila je da će morati da prestane sa uzimanjem lekova i tretmana zato što ne mogu da priušte da plaćaju za njih. Istraživanje su sprovele zdravstvene grupe u osam industrijski razvijenih zemalja.
CT skener može da pruži važne informacije za Beti Korbet. Njen lekar veruje da bi skener mogao da pokaže da li je njen rak grlića materice uspešno tretiran pomoću hemoterapije. Međutim, ona kaže da njeni prihodi pokrivaju samo osnovne dnevne potrebe, kao što su hrana i gorivo.
"Trebalo bi da imam prava da znam kako stojim medicinski", kaže ona.
Mnogi Amerikanci su u istoj situaciji. Uprkos činjenici da Beti Korbet ima zdravstveno osiguranje, njen kućni budžet neće moći da pokrije lekarske troškove, koje će sama morati da plati.
"To je stvar ličnog integriteta. Oduvek sam bila u stanju da platim svoje račune i ovo mi veoma teško pada", ističe Beti.
Studijom su prikupljene informacije od oko 7.500 hroničnih bolesnika u osam razvijenih zemalja. U mnogim kategorijama koje su ispitivane, pacijenti iz Sjedinjenih Država nalaze se na poslednjem mestu kada je u pitanju zdravstvena nega i zabrinutost za medicinsku bezbednost. Najmanje 40 odsto Amerikanaca koji su učestvovali u studiji izjavilo je da nije moglo da plati za prepisane lekove i da je smanjilo doze. Najmanje 30 odsto zbog troškova nije moglo da poseti lekara. Dodatnih 30 odsto prijavilo je da je propustilo da obavi preporučene testove, tretmane ili preglede, pogađate - zbog troškova. Džin Mičel, profesorka na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu kaže:
"Čak i ljudi koji imaju osiguranje, suočavaju se sa plaćanjem sve većeg dela zdravstvenih računa iz svog džepa".
Lekovi mogu da budu veoma skupi, čak i kada osiguranje plati veći deo troškova. Džordžijani Ekman potreban je insulin za dijabetes i lekovi za srce. Ona kaže da je biti bez lekova - ponižavajuće.
"Morala sam da priznam ne samo da ne mogu da izdržavam samu sebe, već i da nisam znala kako da dođem do lekova za sutra".
Studija je pokazala da najmanje 40 odsto Amerikanaca koji su prijavili da plaćaju veći deo računa za svoje lekarske tretmane, plaćaju više nego pacijenti u drugim razvijenim zemljama. Ali, ima i nekih svetlih tačaka u istraživanju. Mnogi hronični bolesnici u Americi čekali su mnogo kraće na specijalistički pregled nego pacijenti u drugim zemljama. A oni Amerikanci koji su imali lekarski tretman u bolnici, imali su mnogo pozitivnije ocene o nezi koja im je pružena, nego pacijenti iz ostalih zemalja.