Posle ubedljive pobede demokratskog kandidata na američkim
predsedničkim izborima mnoge demokrate veruju da je došlo vreme za
krupna politička prestrojavanja, od kojih bi njihova stranka još
godinama mogla da ima koristi.
Novoizabrani predsednik Barak Obama osvojio je 52 odsto glasova svih birača, što je najveća pobeda za nekog demokratu od izbora Lindona Džonsona, 1964. godine. Ali još važnije je to što je Obama proširio podršku za demokrate u ključnim segmentima glasačkog tela, kao što su Latinoamerikanci, žene, omladina i stanovnici bogatijih predgrađa velikih gradova. Demokratski stručnjak za ankete, Stenli Grinberg, analizirao je ko je i zašto na ovim izborima glasao za Obamu.
"Latinoamerikanci, Afroamerikanci, Azijati, najrazličitije grupe u ovoj sve raznovrsnijoj zemlji čak i među najmlađim uzrastom, što je doprinelo ovoj novoj politici. To nije politika identiteta. To je jedna nova, raznolika zemlja, koja reaguje na poruku i vrstu rukovodeće uloge kakvu su Obama i Demokratska stranka predstavljali na ovim izborima", kaže Grinberg.
Tom Defrenk, šef vašingtonskog dopisništva lista "Njujork dejli njuz", kaže da bi republikanci trebalo da obrate pažnju na Obaminu pobedničku koaliciju.
"On je istinski proširio mapu za demokrate i to je nešto o čemu će republikanci, dok stavljaju melem na rane, morati dobro da razmišljaju sve do 2012. godine", kaže Tom Defrenk.
Sastav američkog izbornog tela dramatično se izmenio poslednjih nekoliko decenija. Na predsedničkim izborima 1976, oko 90 odsto onih koji su glasali bili su belci. Na ovogodišnjim izborima belaca je bilo samo 74 odsto, što pokazuje sve veću snagu pripadnika manjina među biračima. Anketiranje birača posle glasanja pokazalo je da je Obama dobio glasove dve trećine Latinoamerikanaca, koji postaju sve veća snaga u američkom biračkom telu. Takođe je osvojio veliku pobedničku marginu među Amerikancima afričkog i azijskog porekla.
Norman Ornstin, politički analitičar instituta "Ameriken enterprajz" u Vašingtonu, kaže za Glas Amerike, da Obamina popularnost među pripadnicima manjina nagoveštava svetlu budućnost za Demokratsku stranku.
"Latinoamerikanci sada predstavljaju osam procenata glasačkog tela, a Amerikanci azijskog porekla oko šest. Kako izgleda te dve grupe, kao i Afroamerikanci, većinom glasaju za demokrate. Ako se to nastavi, s obzirom na ono što znamo o trendovima u našoj populaciji, republikanci će imati problem. A mora se priznati da su tom problemu sami doprineli svojom retorikom po pitanju imigracije", kaže Ornstin i dodaje da je Obama privukao ogromnu većinu glasova omladine, što demokratama daje još jednu prednost u pogledu budućnosti.
"Ti mladi birači masovno su glasali za Baraka Obamu. A gledajući u budućnost, ako privučete mlade birače i ako ih zadržite neko vreme, imate dobre šanse da ih zadržite za čitav život. To je najbolji način da se izgradi stranka sa trajnom većinom".
Neke demokrate vide Obaminu ubedljivu pobedu kao umereno-levičarski mandat, s obzirom da je stranka povećala i broj svojih predstavnika u Kongresu. Hauard Din, predsednik Demokratske stranke kaže:
"Mislim da taj mandat znači da političari u
ovoj zemlji imaju obavezu prema mladim ljudima da prestanu da se glože
oko pitanja koja su možda bila važna pre 25 godina, ali više nisu. Ima
mnogo toga što još treba uraditi".
Razumljivo, većina
republikanaca podsmešljivo gleda na ideju da su demokrate osvojile
politički mandat. Majk Dankan, predsednik Republikanskog nacionalnog
komiteta ističe:
"Ono što se promenilo od 2004. nije nacionalna filozofija,
već nacionalno raspoloženje. Novoizabrani predsednik Obama predvodi
umereno levičarsku stranku, ali on će sada morati da upravlja umereno
desničarskom zemljom".
Obama je takođe dobro prošao među belcima, među vernicima, posebno katolicima, kao i među biračima iz bogatijih predgrađa, koji su pre četiri godine glasali za tadašnjeg demokratskog kandidata, Džona Kerija.
Takođe je pokazao veštinu da privuče glasove fakultetski obrazovanih profesionalaca. Glasovi umereno raspoloženih birača iz bogatijih predgrađa pomogli su mu da pobedi u državama kao što su Florida, Virdžinija i Severna Karolina, kao i u Ohaju i Indijani, na srednjem zapadu zemlje.