Kodirektor Centra za ekonomsku
politiku i istraživanje Mark Vajsbrot zalaže se za veću međunarodnu
koordinaciju mera za smirivanje uzburkanih berzanskih tržišta, ali se
ne slaže sa najnovijom incijativom da Međunarodni monetarni fond
preuzme posao regulatora globalnog finansijskog sistema.
Predsedavajući Evropske unije, francuski predsednik Nikolas Sarkozi,
boravio je nedavno u Vašingtonu, gde je sa predsednikom Džordžom Bušom
razgovarao o organizovanju samita svetskih lidera, pre kraja ove
godine, na kojem bi se razgovaralo, kako neki ekonomisti kažu, o
dalekosežnim promenama kapitalističkog sistema u svetu. Prema oceni Sarkozija i njegovog evropskog partnera, britanskog premijera Gordona
Brauna, došlo je vreme da se održi nova verzija konferencije u Breton
Vudsu, na kojoj su 1944. godine postavljeni temelji posleratnog
globalnog finansijskog poretka, osnivanjem Međunarodnog monetarnog
fonda i potpuno novog svetskog valutnog režima, koji je trajao
decenijama. Međutim, mnogi ekonomisti smatraju da nije lako postići
konzensus među zemljama različitih ekonomskih sistema i stepena
razvijenosti. Među njima je i Mark Vajsbrot.
"Lično
ne očekujem u brzi napredak u uspostavljanju novih pravila koja bi
važila za globalnu ekonomiju. Verujem da će biti veće koordinacije
između vlada različitih zemalja, što je dobra stvar. Ali, prisetimo sa
da je moralo da dođe do 'Velike ekonomske depresije' i Drugog svetskog
rata da bi se uspostavio sistem iz Breton-Vudsa. Nadam se da ovoga
puta nećemo biti suočeni sa nečim sličnim", kaže Vajsbrot.
On smatra da će nova vrsta regulacije finansijskog sektora biti usvajana
na nivou pojedinačnih zemalja. Naš sagovornik je takođe skeptičan prema
predlogu nekih zapadnoevropskih lidera da Međunarodni monetarni fond
preuzme ulogu globalnog finansijskog regulatora.
"Pogledajte
samo istoriju Međunarodnog monetarnog fonda, koji je potpuno promašio
tokom poslednje finansijske krize, koja se odvijala u Aziji. U stvari
MMF je doprineo toj krizi, jer je omogućio deregulaciju protoka
međunarodnog kapitala, koji je uzorkovao krizu. MMF je preporučio
pogrešne mere čak i posle izbijanja krize u zemljama kao što su
Indonezija, Tajland, Južna Koreja i Filipini. Istorija MMF-a je puna
primera pogrešnih mera, nedostatka pravih reformi i odsustva bilo kakve
odgovornosti za rad te ustanove. Reputacija Međunarodnog monetarnog
fonda jednostavno ne uliva nikakvo poverenje", ističe Vajsbrot.
Prema
njegovim rečima, sadašnja finansijska i moguća još dublja kriza
realne ekonomije najčešće pogađa zemlje čije su privredne aktivnosti
čvrsto vezane za američko tržište.
"Male
zemlje koje su snažno povezane sa američkom privredom, zemlje Centralne
Amerike i Kariba, čak i veće zemlje kao što su Meksiko, biće žestoko
pogođene recesijom u Americi. Međutim, i te zemlje bi mogle da izbegnu
veće potrese sprovođenjem ekspanzivne monetarne politike, kao što to
sada čine Sjedinjene Države i većina zapadno-evropskih zemalja. Kina
je klasičan primer zemlje, koja je prebrodila azijsku finansijsku krizu
80-tih godina jer se opredelila za ekspanzivnu monetarnu politiku, koja
je pomogla započinjanje masovnih javnih radova. Kina je čak beležila
privredni rast tih godina, dok su njeni susedi prolazili kroz period
finansijskog kolapsa, visoke nezaposlenosti i krupnih privrednih
gubitaka".
Vajsbrot kaže da će sadašnja kriza verovatno najteže pogoditi
zemlje sa visokim budžetskim i spoljnotrgovinskim deficitima.
"Takve zemlje svoje deficite i dugovanja pokrivaju uglavnom
zajmovima iz inostranstva, kojih u sadašnjoj klimi oslabljenih kreditinih
tokova ima sve manje", zaključuje kodirektor Centra za
ekonomsku politiku i istraživanja u Vašingtonu.