Danijel Mičel, vodećim ekonomista Instituta Kejto, u Vašingtonu, i glavni savetnik onih republikanskih članova Predstavničkog doma Kongresa koji su se protivili donošenju zakona o spasavanju američkog finansijskog sektora državnom intervencijom od 700 milijardi dolara iz poreskih sredstava, govori za Glas Amerike o trenutnoj ekonomskoj krizi u svetu.
«Vlada je kriva za tekuće finansijske teškoće, jer je vodila politiku niskih kamata, tolerisala korupcionaške subvencije hipotekarnih banaka i pravila druge greške. A sada nam kaže: 'Priznajemo, krivi smo, ali dajte nam blanko ček i još veća ovlašćenja i još više novca od poreza i rešićemo problem'. Ovo je tipično kako se radi u Vašingtonu. Političari obe stranke se udruže da bi pomogli svojim prijateljima, finansijerima izbornih kampanji».
Mičel smatra da bi korekciju novčanih tržišta trebalo prepustiti zakonima ponude i potražnje, jer - kako kaže - "kapitalizam bez bankrotstva je kao religija bez pakla".
«Bankarske krize događaju se svuda u svetu. Kada god države dopuste tržištu da samo deluje, teškoće traju mnogo kraće, a privrede iz njih izlaze znatno ojačane. Na žalost, mi radimo obrnuto: tražimo masovnu novčanu intervenciju i velika nova birokratska i politička ovlašćenja koja ne podležu nikakvoj kontroli. Recesija 1929. godine prerasla je u Veliku depresiju 1930-tih godina upravo zbog intervencionističkih mera vlade kao što su protekcionizam, povećanje poreza i velikih državnih rashoda. Država ne može da pruži drugi odgovor, osim na pitanje: ko je kriv za nevolju?»
Mičel odbacuje kritike nekih ekonomista da je sadašnja finansijska kriza u Americi rezultat dugogodišnje deregulacije u finansijskom sektoru.
«U stvari, finansijski sektor je jedan od sektora koji su pod najjačom državnom kontrolom u Sjedinjenim Državama. Lično ne navijam za tu granu jer je očigledno da je veliki broj ljudi na Vol Stritu bio vrlo srećan dok su mogli da se prave milioni, a sada traže da ih poreski obveznici izbave iz nevolje».
Naš sagovornik predviđa da će američka vlada uložiti u sanaciju novčanih tržišta mnogo više od predloženih 700 milijardi dolara.
«Očigledno je da mera neće uspeti. Ne bi me začudilo da političari zatraže dodatna sredstva za intervenciju. To je japanska vlada pokušavala tokom osamdesetih, kada je zemlju potresala krupna bankarska kriza. Rezultat je bila produžena ekonomska stagnacija, dok se japanska finansijska tržišta do danas nisu potpuno oporavila».
Američka ekonomska kriza trajaće duže i biće bolnija nego što bi bila bez najnovije mere američke vlade, zaključuje Daniel Mičel, ekspert Instituta Kejto u Vašingtonu.