Internet stranica Fejsbuk je sajt na kome ljudi širom sveta mogu da se upoznaju, razviju prijateljstvo i nastave da se druže.
«Ovo su moji podaci na Fejsbuku. Namera mi je, pre svega bila, da kontaktiram prijatelja koje dugo nisam videla. Ali kao i drugi dobila sam pozive da se pridružim nekim grupama. Pristala sam da se pridružim nekim grupama političke opozicije, posebno zbog pitanja sekularnog sistema».
Melten Čol je jedna među dva miliona članova Fejsbuka. Ona je mlada osoba, koja vodi sekularan život u pretežno muslimanskoj zemlji. Čol strepi da bi vlasti mogle da ugroze pravo na život bez verskog pritiska. Međutim, njena generacija je odrasla pod vojnom upravom, tokom 1980-tih, koja nije tolerisala nikakve vidove aktivnosti tradicionalno civilnog društva. Fejsbuk, tvrdi Melten Čol, pomaže prevazilaženje takvog nasleđa.
«Verujem da u demokratiji postoji velika potreba za civilnm društvom i da je potrebna velika aktivnost. Ali mi nemamo osećaj za uključivanje u rad takvih organizacija. Zato pojedinci sada preuzimaju na sebe osnivanje takvih grupa.»
Ali opozicija nije jedina koja se oglašava putem Fejsbuka.
U julu, u centru Istanbula, održane su demonstracije protiv pokušaja turskog Ustavnog suda da ukine vladajuću stranku. Protest je organizovala grupa za zaštitu građanskih prava, Mladi građani. Demonstracije kao i druge aktivnosti te organizacije pripremane su putem Fejsbuka. U stvari sam pokret je rođen na stranicama Fejsbuka, kaže Džeran Kener, jedna od osnivača pomenute organizacije.
«U stvari pre nego što smo dobili kancelariju, imali smo internetsku grupu, stoga smatram da Internet i razni sajtovi na Internetu služe mladima na veoma pozitivan način, jer mi nemamo nikakva sredstva, nikakav kapital na raspolaganju. Ali sada imamo besplatno sredstvo kojim možemo da dođemo do ljudi. Neki znaju da postoji grupa Mladi građani, ali nisu bili zainteresovani za njene aktivnosti, nego su samo želeli da imaju svoj sajt na Fejsbuku. Ali kasnije su počeli da učestvuju u aktivnostima grupe, zato je Fejsbuk veoma važan.»
Fejsbuk revolucija ne obuhvata samo gradsku, obrazovanu omladinu. Berke Baš, koja predaje medijske nauke na istanbulskom Univerzitetu Bilgi, kaže da su svi društveni slojevi uključeni.
«Možda će ovakva razmena informacija pomoći Turskoj da postane još više demokratska, ali postoji i opasnost da bi ona mogla da dovede do daljih podela u društvu, jer niko više ne sluša druge. Kada organizujete svoju grupu na Fejsbuku, ako odbijate ili ne dozvoljavate drugima sa drugačijim političkim viđenjem da govore o demokratizaciji, onda postajemo svedoci cepanja društva čak na Internetu.»
Ali Kener ne brine o tome. Ona vidi Fejsbuk i druge grupe organizovane na Internetu kao snažne pokretače aktivnosti među turskom omladinom.
«Politička apatija povezana je sa idejom kod omladine da se politikom bave isključivo starije osobe. Ali ja mislim da Internet predstavlja uzajamnu povezanost ljudi. Članovi Fejsbuka preuzimaju inicijativu, pišu komentare, razgovaraju sa drugima. Ne možete pisati komentare dok predsednik drži govor na televiziji. Međutim, postoji način da ljudi izraze svoje mišljenje. Razmenjujemo imejle grupno, na veoma živahan način. Mnogo ljudi komentariše veliki broj pitanja. Mnogi imaju ideje koje nastoje da izraze. Zato je Internet veoma važan.»
Fejsbuk i druge slične mreže za povezivanje ljudi na internetu, po svemu sudeći, odigraće ključnu ulogu u sledećem poglavlju Turske borbe za demokratiju i ljudska prava. Vlada je rešena da izmeni ustav koji je pisala vojska. Razgovor o tome šta treba da stoji u ustavu već je doveo do dubokih podela u zemlji. Ostaje otvoreno pitanje da li će grupe na Fejsbuku postati sredstvo u korist celog naroda ili će produbiti podele u turskom društvu.