Odnosi Ukrajine i Rusije pogoršani pošto je Kijev stao na stranu Gruzije

Odnosi Ukrajine i Rusije naglo su pogoršani pošto je Kijev stao na stranu Gruzije tokom prošlomesečnog konflikta u Južnoj Osetiji. To pogoršanje dogodilo se paralelno sa približavanjem isticanja važnosti desetogodišnjeg bilateralnog Sporazuma o saradnji, prijateljstvu i partnerstvu, iduće godine. Taj strateški dogovor će automatski biti produžen, ukoliko Ukrajina ili Rusija ne odluče drugačije šest meseci pre isteka sporazuma, odnosno pre 1. oktobra. Visoki vojni i politički zvaničnici i eksperti u obe zemlje preispituju pomenuti ugovor.

Sporazum o prijateljstvu je stavljen na probu proteklih nekoliko meseci, dok je Moskva protestovala zbog nastojanja Ukrajine da se približi Severnoatlantskom savezu, a Kijev optuživao Rusiju da pokušava da destabilizuje Krim izdavanjem pasoša ruskim žiteljima na tom ukrajinskom poluostrvu na Crnom moru.

Obraćajući se stručnjacima na konferenciji u Moskvi, bivši komandant ruske Crnomorske flote, admiral Igor Kasatonov, istakao je da Sporazum o prijateljstvu garantuje nepovredivost granica Ukrajine.

On je istovremeno izrazio strepnju da se vojno i pravno dobro obučena nova generacija ukrajinskih vojnika, lagodno i dobrodošlo oseća u krugovima NATO-a. Kasatonov je dodao da je Ukrajina nezamenljiv partner koji se nalazi na strateškoj raskrsnici, bitnoj za ruske ekonomske i transportne interese. To su razlozi zbog kojih Rusija mora da se bori za Ukrajinu, rekao je Kasatonov.

Kasatonov kaže da Rusija treba da se bori na konkretan način, pre svega putem ruskih institucija, da bi rešila sva neophodna pitanja u Ukrajini. Jasno je, rekao je dalje, da Rusija mora da zauzme čvrsti stav i ne popusti ni za pedalj u pogledu svojih interesa. Kasatonov smatra da prisustvo ruske Crnomorske flote zavisi od sporazuma o prijateljstvu Rusije i Ukrajine.

Ruski pravoslavni sveštenik Georgij Rjabuk, još jedan učesnik pomenute moskovske konferencije, izrazio je zabrinutost da ukrajinski jezik polako istiskuje iz upotrebe ruski jezik u Ukrajini, i tvrdi da se ukrajinski zvaničnici mešaju u poslove Ruske pravoslavne crkve.

Rjabuk kaže da interesi Rusa koji žive u Ukrajini i Belorusiji nemaju nikakve veze sa navodnim obnovljenim imperijalnim aspiracijama niti željom da se zadrže teritorije koje imaju veliku geostratešku, geopolitičku i ekonomsku vrednost. Pravi razlog je, navodi Rjabuk, potreba za očuvanjem civilizacijskog jedinstva Ukrajine i Rusije.

Član ukrajinskog parlamenta, Dmitro Tabačnjuk, ukazuje na istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da su Ukrajinci nezadovoljni ruskim upadom u Gruziju.

Tabačnjuk kaže da ankete pokazuju da svaki četvrti stanovnik Kijeva ima negativno mišljenje o Rusiji posle konflikta u Gruziji, odnosno da samo svaki deseti ima pozitivno mišljenje. Međutim, ukrajinski zakonodavac smatra da bi odbijanje produžetka sporazuma sa Rusijom moglo da podrije poziciju ukrajinskih političara i intelektualaca koji podržavaju neutralnost u vezi sa NATO-om.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije nedavno je saopštilo da se želja Ukrajine za brzo užlanjivanje u sevenoatlantski savez kosi sa duhom bilateralnog Sporazuma o prijateljstvu, kao i sa interesima Rusije. Ukrajinsko ministarstvo inostranih poslova je uzvratilo da bi Moskva mogla da doprinese pozitivnom razvoju odnosa ukoliko bi se pomirila sa činjenicom da je odluka Ukrajine da stekne članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u, nepovratna.