Čeličana
u Vitlejemu, u Penislvaniji, bila je druga po veličini u Sjedinjenim Državama.
Ona je proizvodila čeličnu građu, koja se koristi u izgradnji oblakodera i
mostova. Deceniju pošto je zatvorila svoja vrata, najstarija čeličana
podvrgnuta je velikoj transformaciji.
Teško
je danas zamisliti da je ovo nekada bio dom drugog po veličini proizvođača
čelika u Sjedinjenim Državama – čeličane Vitlejem. Matična čeličana ovde u
Vitlejemu u Pensilvaniji bila je u funkciji gotovo čitav jedan vek i u jednom
trenutku u njoj je bilo zaposleno više od 30 hiljada ljudi.
«Oni
su bili najbolji», kaže Ričard Ček, koji je tu radio 44 godine i dodaje:
«Bili
su sve bolji i bolji i bolji. Bili su stručnjaci za proizvodnju najboljih
materijala u svetu».
Materijali
proizvedeni u čeličani Vitlejem korišćeni su za izgradnju najvećeg dela
američke infrastrukture, uključujući Golden Gejt most u San Francisku i mnoge
solitere u Njujorku. Tokom najvećeg dela svoje istorije, ova fabrika je
snabdevala američku mornaricu velikim topovima za borbenu flotilu.
Međutim,
u martu 1998. sva proizvodnja u fabrici je obustavljena. Stiv Dančez je tada
bio potpredsednik čeličane Vitlejem za odnose sa javnošću. Sada je predsednik
Nacionalnog muzeja industrijske istorije i kaže da su razlozi za propast te
čeličane bili vrlo složeni.
«Promenili
su se i tržišta i snabdevači, a čelik je veoma skupa industrija. Smanjena je
potražnja i to je dovelo do teškoća. Krajem osamdesetih godina prošlog veka,
gotovo 50 odsto tržišta snabdevano je iz uvoza», priča Dančez.
Kad
je čeličana zatvorena, za njom je ostala zagađena sredina poznata kao jalovo
zemljište, površine preko sedam kvadratnih kilometara u Vitlejemu, na obalama
rekle Lihaj. Međutim,
gradonačelnik Džon Kalahan kaže da je bivši teret sada postao korisni element:
«Ponovo
gradimo na tom mestu i stvaramo hiljade najrazličitijih radnih mesta za
porodice u ovoj zajednici», kaže Kalahan.
Postoje
planovi da se objedine muzej industrijske istorije, stambeni i zabavni
kompleks, jedan hotel i kazino. Ovu transformaciju finansira kompanija
zasnovana na kapitalu stečenom u kockarskom centru Sjedinjenih Država, Las
Vegasu u Nevadi.
Robert
de Salvio predsednik kompanije Sands Beth Works kaže:
«Ideja
da smo deo ovog istorijskog podmlađivanja za nas je zaista interesantna. Priča
o korporaciji Vitlejem čeličane i izgradnja i odbrana Amerike su deo istorije
koju želimo da očuvamo u okviru ovog projekta», kaže on.
Ulazak
u kazino uokviren je ovim mostom. Kada je Vitlejem čeličana bila u funkciji,
most je korišćen za transport rude gvoždja u vagone voza, koji ju je potom
prevozio u topionice. Te ogromne peći će takođe biti očuvane.
«Te
peći su neverovatne istorijske strukture na zapadnoj strani objekta. Naš plan
je da ih ofarbamo i sačuvamo. Sve u svemu oko 22 zgrade će biti sačuvane na
ovom mestu», dodaje De Salvio.
Interes
ove kompanije u očuvanju najvećeg dela starog objekta je jedan od razloga što
su mnogi u gradu Vitlejemu pozdravili njeno učešće. Evo šta kaže gradonačlenik
Kalahan:
«Bilo
nam je važno da ne porušimo te zgrade. Mi smo grad star 265 godina. Imamo
zgrade iz američke kolonijalne ere i poštujemo taj deo naše istorije. Stoga smo
smatrali da je važno odati poštu našem industrijskom istorijatu».
Grad
Vitlejem u Pensilvaniji osnovala je 1741. godine hrišćanska sekta Moravci.
Njhova zajednica je rasla na severnoj strani rekl Lihaj. Grad sada ima moderne prodavnice i
restorane.
Radnici
čelične industrije, koji su došli kasnije kao imigranti – živeli su pretežno na
južnoj strani reke u senci čeličane. Kad je komercijalna revitalizacija
predložena po prvi put, Stiv Dončez kaže da je grad bio podeljenih gledišta kad
je u pitanju kazino.
«U
početku smo bili podeljeni, gotovo 50 prema 50 odsto. Vremenom ljudi su
poverovali da će, uz dobro planiranje,
razvoj teći u redu i miru i imati najbolji mogući ekonomski uticaj na
našu zajednicu», objašnjava Dančez.
Gradonačelnik
Kalahan i drugi smatraju da ovaj plan
ne bi bio moguć bez finansijske podrške kockarskih kompanija. Hotel i kazino
treba da budu otvoreni u junu 2009.godine. Kompanija po otvaranju kompleksa
očekuje preko pet miliona posetilaca godišnje.
