Linkovi

Da li američke kompanije treba da učine više na zaštiti ljudskih prava?


Borci za ljudska prava tvrde da američke kompanije koje posluju sa zemljama u kojima se krše ljudska prava, saučestvuju u tome. Američki zakonodavci razmatraju predlog zakona koji bi obavezao američke kompanije koje posluju u inostranstvu da poštuju standarde za zaštitu ljudskih prava.

Obimno prirodno bogatstvo zemalja u razvoju osnova je za razvoj i ekonomski prosperitet. Međutim, to takođe stvara uslove za korupciju, eksploataciju i konflikt, kao što to ilustruju nemiri u natfom bogatoj delti reke Niger. Članovi Kongresa strepe da bi američke kompanije, koje posluju u zemljama u kojima vladaju nemiri i gaze se ljudska prava, mogle da budu saučesnice u nastanku takvih problema. Senator Dik Durbin iz Ilinoja, drugi demokrata po rangu u Senatu, predsedava Pododborom za pravosuđe.

«Kada američke kompanije odluče da posluju u tim zemljama, one istovremeno preuzimaju na sebe pravnu obavezu da snage bezbednosti koje štite njihove operacije ne krše ljudska prava».

Sjedinjene Države, zajedno sa Velikom Britanijom, Norveškom i Holandijom, utvrdile su standarde za kompanije koje se bave eksploatacijom nafte, prirodnog gasa i rudarstvom, prema kojima mere bezbednosti obuhvataju i pitanje poštovanja ljudskih prava i sloboda. Ta takozvana 'dobrovoljna načela', uspostavljena su 2000-te godine sa ciljem da kompanije ulože napor da se bolje upoznaju sa okruženjem u kojem dejstvuju, unaprede odnose sa lokalnim zajednicama putem dijaloga i podrže vladavinu zakona. Međutim borci za ljudska prava pokreću pitanje efikasnosti tih dobrovoljno usvojenih pravila, kaže Arvin Gejnsen, predstavniik organizacije Hjuman rajts voč.

«U stvari, ne znamo da li se kompanije pridržavaju 'dobrovoljnih načela', jer ne postoji nikakav kredibilan način izveštavanja, niti mehanizam za praćenje i što su ta načela na kraju ipak dobrovoljna.»

Ka Soua, izvršni direktor organizacije «Earthrights International» i burmanski aktivista koji živi u Tajlandu, kritikuje američku korporaciju «Ševron» zbog saradnje sa burmanskim vojnim vlastima na naftovodu Jadana.

«Za mene je neshvatljivo da je američkoj korporaciji kao što je Ševron dozvoljeno da nastavi dogovaranje sa brutalnom vojskom. Hiljade burmanskih vojnika na tom području i u selima duž naftovoda, krše ljudska prava lokalnog stanovništva.»

Odbor za pravosuđe je zahtevao od predstavnika «Ševrona» da svedoče u Kongresu, ali se oni nisu odazvali.

Nimo Basej, izvršni direktor organizacije Akcija za zaštitu ekoloških prava, nevladine organizacije sa sedištem u Lagosu u Nigeriji, apelovao je na američki Kongres da izradi zakon o obaveznoj primeni 'dobrovoljnih načela'. Tome se, međutim, protivi zamenik pomoćnika državnog sekretara, Džefri Krila.

«Jeste, kompanije moraju da snose odgovornost za svoju politiku i praksu, ali konačna odgovornost leži na vlastima. Prenošenje odgovornosti na kompanije dovešće do toga da se vlade odreknu svoje dužnosti, jer je ona prepuštena korporacijama.»

Senator Durbin će uzeti u obzir sva svedočenja na pretresu pre nego što bude odlučio da li treba pozvati američke kompanije da učine više na zaštiti ljudskih prava.

XS
SM
MD
LG