Tržišta akcija u Evropi i Americi pretrpela su značajne
gubitke, dok investitori brinu da najnovija odluka o državnom preuzimanju
poljuljanog džina u američkom sektoru osiguranja, Američke internacionalne
grupe, odnosno AIG-a, možda neće biti
dovoljna za okončanje sadašnje finansijske krize.
Preuzimanje AIG-a predstavlja jednu od najvećih državnih
intervencija u ekonomskoj istoriji Amerike. Gigantska osiguravajuća kompanija,
koja deluje širom sveta, važila je za firmu koja je bila prevelika da bi mogla
da padne i ugrozi finansijski sistem zemlje. Američka Centralna banka je u
utorak noću obezbedila AIG-u zajam u iznosu od 85 milijardi dolara da bi mogao
da preživi krizu. Država sada poseduje 80 odsto AIG-a, koji će za pozajmicu
morati da plaća kamatu od 11 odsto. Piter Bukvar, ekspert u finansijskoj firmi
«Miler Tabak», kaže da preuzimanje kompanija poput AIG-a nosi određen rizik.
«Mislim da 85 milijardi dolara koje su pozajmili AIG-u
nije moguće dobiti iz vedra neba, odnosno jednostavnim štampanjem novca. I sada
vidimo reakciju. Cena zlata je skočila za 55 dolara. Tržište oseća šta se
događa. Centralna banka i američka vlada ne mogu tek tako da štampaju novac, a
da ljudi to ne primete.»
Bukvar očekuje pad vrednosti dolara, pošto su i ogromne
hipotekarne ustanove kao Feni Mej, Fredi Mek i AIG otkupljene državnim novcem.
Cilj mera američkog Sekretarijata za finansije i Centralne banke je smirivanje
finansijskih tržišta, duboko poremećenih posle 13-omesečne krize koja je počela
talasom propalih hipotekarnkih zajmova i naglim padom vrednosti kuća u Americi.
Analitičar Piter Bukvar kaže da će gubitak milijardi dolara na berzama
negativno uticati na američku i globalnu ekonomiju.
«Nemojte se uljuljkivati da neće biti novih AIG-a i Feni
Meja i da je sve uredu. Posledice svega ovoga trajaće još dugo.»
Međutim, Ron Rimkus, finansijski ekspert u firmi
Bi-Bi-end-Ti u Severnoj Karolini, kaže da je vlada preduzela prave mere.
«Ovo su važni koraci koji vode oporavku. Važni su za
raščišćavanje situacije».
Vladine akcije u cilju stabilizacije finansijskih tržišta
su kontroverzne i do sada nisu donele željeni rezultat. Mnogi eksperti smatraju
da do pravog oporavka neće doći pre nego što ponovo ne oživi stambeni sektor
– a to se još ne događa.