Prošlog februara, kada je general Petreus stigao na dužnost u Irak, poginuo je 81 američki vojnik. U maju iste godine taj broj se popeo na 126, kada su vojnici po generalovoj naredbi ulazili u sela i četvrti u kojima su se borili protiv raznih pobunjeničkih grupa. Sada, u Iraku mesečno gine prosečno 20 američkih vojnika. Pad broja mrtvih zabeležen je i na iračkoj strani, dok je ukupno nasilje smanjeno za 85 odsto.
Na putu ka Iraku, gde će prisutvovati unapređenju generala Petreusa, američki sekretar za odbranu Robert Gejts isticao je generalova dostignuća, rekavši da je Petreus, kako je rekao, zaslužan za 'preokret' u ratu u Iraku.
«Mislim da je odigrao istorijsku ulogu. U to nema sumnje. Izgubili smo mnogo ljudi, ali bio je to izvanredan napor da se u vrlo teškim okolnostima jedna velika strategija pretvori u veliki uspeh. General Petreus je očigledno heroj dana, ali mislim da bismo svi mi rekli da je bilo puno junaka koji su radili zajedno sa njim da bi to bilo postignuto.»
Analitičari svih političkih uverenja takođe smatraju da je general Petreus zaslužan za ostvareni preokret u Iraku. Penzionisani pešadijski potpukovnik, Džon Nejgl, služio je u Iraku, a sada je analitičar u vašingtonskom Centru za novu bezbednost Amerike.
«Preuzeo je rat koji smo očigledno gubili i preokrenuo ga. Ako bih pisao knjigu o zadatku koji je general Petreus obavio u poslednjih 18 meseci, naslovio bih je 'Preokret'. Njegova uloga, njegova vizija, njegova volja, njegovo poznavanje suštine pobune dovelo ga je do strategije koju je primenio. On je shvatio da je bezbednost civila ključ za uspeh bilo koje kampanje za ugušivanje pobune. To je prioritet.»
Na promenu strategije navelo ga je iskustvo stečeno tokom prethodne dve ture u Iraku. Dok je 2006. godine vodio glavni analitički centar Kopnene vojske, Petreus je naredio izradu nove doktrine za ugušivanje pobuna. Početkom 2007, kada je izgledalo da nasilje u Iraku izmiče kontroli, Predsednik Buš je naložio generalu Petreusu da tu svoju doktrinu počne da primenjuje.
Majkl O'henlon, iz Instituta Brukings, isprva je bio skeptičan prema toj doktrini i prema upućivanju većeg broja američkih snaga u Irak, ali sada podržava generala Petreusa.
«Pre svega moramo reći da je ona jednostavno izvanrednA. Reč je o najnovijem I najuspešnijem preokretu u američkoj vojnoj istoriji, možda čak od vremena Građanskog rata».
Vojni istoričar sa Bostonskog Univerziteta, Endru Bejsevič, takođe smatra da je general Petreus pomogao da Sjedinjene Države izbegnu poraz u Iraku. On, međutim, nije siguran da li je to isključivo njegova zasluga.
«Mislim da će to pitanje biti predmet spora među istoričarima. Samo po sebi pojačanje od oko 30.000 vojnika, verovatno nije bilo presudno. Važnija je bila promena taktike, ili doktrina, koju je Petreus uveo.»
Bejsevič kaže da je Petreus dobar general, ali i da je imao sreće zbog primirja koje je proglasila glavna šiitska milicija, kao i zbog sunitskih plemenskih vođa koji su odrekli lojalnost Al Kaidi i prešli na stranu nove iračke vlade. Bejsevič takođe smatra da još uvek nije sasvim sigurno da je nova strategija u Iraku uspešna.
Iako general Petreus odlazi iz Iraka on zna da će se tamo ubrzo vratiti. On preuzima novu dužnost načelnika američke Centralne komande, koja nadzire sve američke vojne operacije na Bliskom Istoku i Centralnoj Aziji, uključujući Irak i Avganistan.
Neki stručnjaci tvrde da najava predsednika Buša prošle nedelje o upućivanju dodatnih snaga u Avganistan ima sličnu svrhu kao u Iraku. Ukoliko stvari budu napredovale u Iraku, general Petreus će možda dobiti dodatni broj trupa neophodan u Avganistanu, ali ne pre sredine iduće godine. To će u mnogome zavisiti od odluke novog američkog predsednika, koji tek treba da bude izabran.
Dakle, general Petreus će morati ne samo da balansira potrebe u vojnim snagama u Iraku sa onima u Avganistanu, već će morati da se bavi i problemom pobunjeničkih i terorističkih utočišta u Pakistanu, uz sprovođenje politike novog predsednika, koji po funkciji obavlja dužnost glavnokomandujućeg svih američkih snaga.