Povodom priznanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije donosimo razgovor sa Ienom Vilijemsom, analitičarom Instituta za politička istraživanja, ovde u Vašingtonu. Po njegovim rečima najnoviji potez Kremlja mogao bi da bude kontraproduktivan sa stanovišta ruskih interesa.
«Ako Rusija može ovo da uradi, zašto ne bi Čečenija, ili Tatarstan, ili na desetine drugih autonomnih pokrajina Ruske Federacije mogle da učine isto? Bilo bi veoma iznenađujuće ako bi Abhaziju i Južnu Osetiju priznao veći broj zemalja, kao što je to slučaj sa Kosovom. Sumnjam da će zemlje u tom području želeti da učine tako nešto jer same strepe da bi njihovo manjinsko stanovništvo moglo da krene istim putem. Uostalom, slučaj Kosova je bio sasvim drugačiji. Svi znamo da je Kosovo rezultat pokušaja etničkog čišćenja većinskog albanskog stanovništva. Toga nije bilo u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Ako je iko proteran iz te dve pokrajine, to su Gruzini. Pri tom, većina Osetina i dalje živi u Gruziji tako da nisu mnogo dobili sa proglašenjem nezavisnosti Južne Osetije.»
Rusija takođe dalje gubi na relaciji Istok-Zapad, tvrdi Vilijams.
«Sve do pre nedelju dana javnost u Češkoj i Poljskoj nije bila sasvim pomirena sa idejom stacioniranja američkog antiraketnog štita u tim zemljama. Rusi su svojim postupkom u Gruziji pomogli konsolidaciju većine u Češkoj i Poljskoj, koja sada želi što jače veze sa Sjedinjenim Državama i Zapadnom Evropom. Slično se događa u odnosima Rusije sa Francuskom. Moskva je ponizila francuskog Predsednika Sarkozija, koji je postigao mirovni sporazum između Rusije i Gruzije, koji Kremlj nije ispoštovao. Nemačka, koja je vodila veoma prijateljsku politiku prema Rusiji, sada je u situaciji da se pridruži Vašingtonu u zahtevu da Moskva bude kažnjena zbog upada u Gruziju.»
Pri tom, dodaje Vilijams, Abhazija i Južna Osetija nisu u punom smislu nezavisne.
«Ljudi koje Rusija sponzoriše u Abhaziji i Osetiji teško da predstavljaju zagovornike demokratije. Mnogi zvaničnici, koji su sada na visokim ministarskim dužnostima su u stvari u stvari agenti ruske obaveštajne službe Postavlja se pitanje, ko je zapravo na vlasti u tim 'novoproglašenim' nezavisnim zemljama.»
Da bi se sprečila dalja eskalacija napetosti između Rusije i Zapada, potrebno je ponovo uspostaviti dijalog između dve strane, kaže Vilijams i dodaje da Zapad ne bi smeo da se odnosi prema Rusiji kao poraženoj sili, kao što je to činio do sada.
«Sada je potrebno da se počne ispočetka i prihvati da bez obzira što Rusija nije sila kao što je bio Sovjetski Savez, ona je i dalje veoma značajan međunarodni faktor. Rusija ima pravo na svoje interese, koje ne bi trebalo odbacivati olako. O njima treba razgovarati i ako je potrebno pregovarati.»
U međuvremenu, naš sagovornik takodje ističe da je važno da se Rusija uzdrži od daljih provokacija, a da Zapad razmotri novu strategiju prema zemlji koja želi svoje mesto na svetskoj pozornici.